Da li će Ustavni sud zabraniti "Obraz"

U Ustavnom sudu Srbije, održana je javna rasprava o predlogu za zabranu klerofašističke organizacije „Obraz“.

Setiti se svih nasilnih akcija iza kojih stoji ekstremno desna organizacija „Obraz“, svih plakata i grafita sa porukama mržnje prema ljudima druge vere, rase, nacije ili seksualne orijentacije koje su potpisali ili svih pretnji koje su njihovi aktivisti uputili, nije mali posao.

Zamenica Republičkog tužioca, Gordana Janjićijević, u javnoj raspravi o zabrani „Obraza“, iznela je neke od njih, kako bi sudije Ustavnog suda i stručnu javnost, uverila da je u pitanju organizacija čija bi zabrana bila opravdana.

„Pretnje članova udruženja 'Obraz', svima koje oni smatraju neprijateljima srpskog naroda, nisu samo ostale na rečima – brojni incidenti, napadi na pribadnike LGBT populacije, sprečavanje dodeljivanje novogodišnjih paketića deci od strane pripadnika Pentakostalne crkve sa pozivima 'Ubi, zakolji, da sektaš ne postoji', zatim, sprečavanje projekcija filmova i performansa, sprečavanje okupljanja drugih organizacija koje su imale uredno prijavljene skupove, poput Žena u crnom“ , rekla je Janjićijević.

Lider „Obraza“ Mladen Obradović, u izlaganju koje je trajalo duže od sat i po vremena, negirao je tvrdnje tužilaštva, često je i opširno citirao vladiku Nikolaja Velimirovića, kritikovao stanje u društvu, govorio o korupciji, dodavši da se „Obraz“ zalaže za promene tih pojava i, kako se izrazio, "zdravo društvo".

„'Obraz' je, najkraće rečeno, pokret koji se zalaže za duhovnu i državotvornu obnovu srpskog naroda na temeljima Svetosavlja. Mi, sa punim pravom, sa čistom savešću, kažemo da smo srpski, svetosavsku nacionalisti. Ako je 'Obraz' kriv zbog toga što želi da promeni ojađenu, osiromašenu, obezduhovljenu, poniženu Srbiju, onda treba da se zapitamo kuda sve to vodi“, rekao je Obradović, koji je, podsetimo, 20. aprila pred Višim sudom prvostepeno osuđen na dve godine zatvora, zbog organizovanja nereda u Beogradu tokom Parade ponosa, 10. oktobra 2010. godine.

Poruka da se nasilje ne toleriše

Njegovi saradnici iz „Obraza“, Damir Grbić i Krsto Milovanović, osuđeni su na po godinu dana. Na tu i druge presude protiv aktivista „Obraza“, ukazala je i Gordana Janjićijević iz Tužilaštva, dodavši da sudske odluke, kao i programi udruženja objavljeni na njihovm veb-sajtu, pokazuju o kakvoj se organizaciji radi.

„Smatramo da iz programskih načela, javnih istupa pripadnika udruženja, brojnih incidenata, proističu stavovi koji po svojoj suštini zagovaraju povlašćeni položaj srpske nacije i pripadnika pravoslavne veroispovesti, vrše diskriminaciju građana po ličnim svojstvima, šire govor mržnje, što je sve usmereno na kršenje Ustavom utvrđenih sloboda i prava građana Srbije, načela građanske demokratije, ljudskih i manjinskih prava, slobode i pripadnosti evropskim principima i vrednostima garantovanim odredbama Ustava republike Srbije. Iz iznetog, proizilaze jasni i ubedljivi zaključci o prirodi i karakteru udruženja 'Obraz'“, rekla je predstavnica Tužilaštva.

Posle javne rasprave, sledi sednica Ustavnog suda na kojoj će biti odlučeno o predlogu zabrane. Ako sudija izvestilac proceni da je to dovoljno, zakazuje sednicu na kojoj treba da bude doneta odluka.

Dok se čeka da sudije izvagaju različita mišljenja, stručnjaci ukazuju da ovogodišnja zabrana održavanja Parade ponosa usled pretnji desničara i drugi brojni primeri, pokazuju da je krajnje vreme da država pokaže da nasilje neće biti tolerisano.

Direktor Komiteta pravnika za ljudska prava, Milan Antonijević, smatra da bi se takva poruka mogla poslati upravo zabranom „Obraza“.

„Kada govorimo o posledicama same zabrane, ona, na prvom mestu šalje jasnu poruku da država želi time da se bavi, da više nije dozovoljeno propagirati nasilje, da ne možete imati podršku državu kada propagirate nasilje, kada uništavate imovinu, napadate ljude na ulicama i da su sve to ponašanja na koja sve institucije u državi moraju dati svoj odgovor“, kaže Antonijević.

Zabrana „Obraza“ i pokreta „1389.“, kao i nekoliko navijačkih grupa, zatražena je još u septembru 2009. godine. Činjenica da je od zahteva za zabranu do danas, prošlo više od dve godine, tokom kojih su aktivisti tih grupa, između ostalog, sprečili održavanje dve Parade ponosa, a jednu nasilno pokušali da zaustave, šalje još jednu poruku, ukazuje Milan Antonijević iz Jukoma.

„To jeste jedna dugačka procedura, koja ipak ne šalje adekvatnu poruku da je moguće u kratkom vremenu doneti ovakvo teške odluke, već šalje poruku da se sa donošenjem ovakvih odluka i dalje okleva“, rekao je Antonjević.

U Srbiji je do sada zabranjena jedino neonacistička organizacija „Nacionalni stroj“, čiji su aktivisti javno propagirali rasnu nejednakost i antisemitizam. Za donošenje takve odluke, bile su potrebne gotovo tri godine.