Iako nisu iz kultnog filma “Ko to tamo peva”, sedamdesettrogodišnji vozač Branko Dragojević i njegov dve godine mlađi autobus još uvek jure drumovima šezdeset na sat, prevoze turiste, učestvuju na sajmovima old tajmera i u snimanju filmova.
Posle restauracije, autobus i njegov vozač zajedno su prešli 35.000 kilometara krstareći drumovima Srbije i Evrope. Atraktivni stari autobus korišćen je prilikom snimanja više domaćih i stranih serija i filmova.
Dragojević, iz Pričevića kod Valjeva, već dve decenije druguje sa svojom “pragom”, prvim srpskim autobusom proizvedenim u Rakovici 1939. godine.
"Ovo je autobus marke “pionir“, proizveden po licenci češke „Prage“. Kraljevina Jugoslavija je uzela licencu od Čehoslovačke i počela je proizvodnju ovih autobusa i kamiona. Onda se zaratilo, a on je nekim čudom preživeo", kaže Dragojević.
Radni vek Dragojević je proveo kao profesionalni vozač. Radio je u Obrenovcu, Valjevu, Beogradu, a svog ljubimca pronašao je pre dvadesetak godina. Popravio ga je, obnovio i oživeo.
"Ja sam vozio u “Lasti” i video sam ga u jednom voćnjaku 1970. godine, kada me je nešto zagolicalo za njega. Posle dvadeset godina setim se njega i odem i nađem ga. Bio je istrulio i izlupan. Uzeo sam ga za 500 nemačkih maraka", priča Dragovević.
U planu novi vozački poduhvati
Stari autobus registrovan je za dvadeset putnika, juri 60 kilometara na sat i troši 30 litara goriva na 100 kilometara. Može se voziti samo u letnjim mesecima.
"To je benzinski motor. Veliki potrošač, ide najviše 60 kilometara na sat. On se zimi ne vozi, nama grejanje. Težak je i za održavanje jer nema delova. Ako nešto otkaže mora da se pravi nov deo", kaže Dragojević.
Posle restauracije, autobus i njegov vozač zajedno su prešli 35.000 kilometara krstareći drumovima Srbije i Evrope.
"Najdalja tura bila je do Košica. Idem u Slovačku na međunarodnu izložbu istorijskih vozila. Znam da ima samo još jedan ovakav autobus u muzeju u Brnu u Češkoj", priča naš sagovornik.
Autobus firme Krstić i sin iz kultnog filma “Ko to tamo peva” je proizveden 1951. godine i u tom filmu je odigrao svoju poslednju ulogu.
Dragojevićeva “praga” još uvek ređa filmske uloge u zemlji i inostranstvu.
"Učestvovao je u domaćim TV serijama “Ranjeni orao” i “Greh njene majke”, u domaćim filmovima “Rani mraz” i “Kupi mi Eliota”, a od stranih filmova učestvovao je na snimanju “Život Orsona Velsa” u Rimu i nemačkom “Krvava zora” koji je snimljen na Jadranskom moru", nabraja Dragojević.
Ovog leta iz inostranstva su stigle nove filmske ponude, a uprkos poodmaklim godinama, naš sagovornik planira nove vozačke poduhvate sa svojim vremešnim autobusom.
"Ja sam 1937. godište. Stariji sam od autobusa dve godine. Još imam vozačku dozvolu i nadam se da ću ga još dugo voziti”, poručuje Dragojević.
Posle restauracije, autobus i njegov vozač zajedno su prešli 35.000 kilometara krstareći drumovima Srbije i Evrope. Atraktivni stari autobus korišćen je prilikom snimanja više domaćih i stranih serija i filmova.
Dragojević, iz Pričevića kod Valjeva, već dve decenije druguje sa svojom “pragom”, prvim srpskim autobusom proizvedenim u Rakovici 1939. godine.
"Ovo je autobus marke “pionir“, proizveden po licenci češke „Prage“. Kraljevina Jugoslavija je uzela licencu od Čehoslovačke i počela je proizvodnju ovih autobusa i kamiona. Onda se zaratilo, a on je nekim čudom preživeo", kaže Dragojević.
Radni vek Dragojević je proveo kao profesionalni vozač. Radio je u Obrenovcu, Valjevu, Beogradu, a svog ljubimca pronašao je pre dvadesetak godina. Popravio ga je, obnovio i oživeo.
"Ja sam vozio u “Lasti” i video sam ga u jednom voćnjaku 1970. godine, kada me je nešto zagolicalo za njega. Posle dvadeset godina setim se njega i odem i nađem ga. Bio je istrulio i izlupan. Uzeo sam ga za 500 nemačkih maraka", priča Dragovević.
U planu novi vozački poduhvati
Stari autobus registrovan je za dvadeset putnika, juri 60 kilometara na sat i troši 30 litara goriva na 100 kilometara. Može se voziti samo u letnjim mesecima.
"To je benzinski motor. Veliki potrošač, ide najviše 60 kilometara na sat. On se zimi ne vozi, nama grejanje. Težak je i za održavanje jer nema delova. Ako nešto otkaže mora da se pravi nov deo", kaže Dragojević.
Posle restauracije, autobus i njegov vozač zajedno su prešli 35.000 kilometara krstareći drumovima Srbije i Evrope.
"Najdalja tura bila je do Košica. Idem u Slovačku na međunarodnu izložbu istorijskih vozila. Znam da ima samo još jedan ovakav autobus u muzeju u Brnu u Češkoj", priča naš sagovornik.
Autobus firme Krstić i sin iz kultnog filma “Ko to tamo peva” je proizveden 1951. godine i u tom filmu je odigrao svoju poslednju ulogu.
Dragojevićeva “praga” još uvek ređa filmske uloge u zemlji i inostranstvu.
"Učestvovao je u domaćim TV serijama “Ranjeni orao” i “Greh njene majke”, u domaćim filmovima “Rani mraz” i “Kupi mi Eliota”, a od stranih filmova učestvovao je na snimanju “Život Orsona Velsa” u Rimu i nemačkom “Krvava zora” koji je snimljen na Jadranskom moru", nabraja Dragojević.
Ovog leta iz inostranstva su stigle nove filmske ponude, a uprkos poodmaklim godinama, naš sagovornik planira nove vozačke poduhvate sa svojim vremešnim autobusom.
"Ja sam 1937. godište. Stariji sam od autobusa dve godine. Još imam vozačku dozvolu i nadam se da ću ga još dugo voziti”, poručuje Dragojević.
