Ministar spoljnih poslova Nemačke Frank-Walter Steinmeier u utorak, 28. aprila, dolazi u Beograd i to će biti prilika za razgovor i o otvaranju prvih pregovaračkih poglavlja, rekao je nemački ambasador u Beogradu Heinz Wilhelm. U međuvremenu, vrh srpske vlasti, posebno šef diplomatije Ivica Dačić, ponovo reciklira spin kako se pred Srbiju stalno postavljaju novi uslovi.
Na agendi susreta sa Steinmeierom, kaže Bodo Weber, viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije iz Berlina, biće nekoliko tema, među kojima su otvaranje prvih poglavlja, ukrajinska kriza, srpsko predsedavanje OEBS-om, a verovatno u tom kontekstu i učešće srpske vojske na paradi u Moskvi 9. maja, ali će na stolu biti i jačanje ekonomske saradnje izmedju dveju zemalja.
Nemačka je veoma važna za nastavak evropskih integracija Srbije i treba razgovarati o što bržem otvaranju pregovaračkih poglavlja, izjavio je pre nekoliko dana šef srpske diplomatije Ivica Dačić, ali je neposredno pre toga u intervjuu “Sputnjiku” ustvrdio da Srbija, i kada bi poletela da prizna Kosovo, misleći da je to uslov za ulazak u Evropsku uniju, ne bi bila primljena u njene redove "zato što će uvek postojati neki novi uslovi". Poručio je da Beograd ne želi više „politiku pokretnih ciljeva i stalno postavljanje novih uslova“.
I predsednik Vlade Aleksandar Vučić, mada diplomatičnije od šefa diplomatije, plasira insinuacije o nekakvim novim uslovima.
“Sve što je bilo potrebno da ispunimo iz Briselskog sporazuma, mi smo ispunili”, naveo je Vučić, ali i dodao da postoje "neki drugi papiri uglavnom nezvanični, iz kojih mi i dalje ispunjavamo uslove", što, kako kaže, nema veze sa Briselskim sporazumom.
Briselski sporazum ima 15 tačaka i one, iako je prošlo dve godine, još nisu u potpunosti sprovedene. Do zastoja u imlementaciji došlo je i zbog izbornog ciklusa u Evropskoj uniji, kao i kosovskih izbora i dugog procesa formiranja vlasti nakon toga.
Međutim, i Beograd snosi odgovornost za to što nisu sve briselske obaveze ispunjene. Srpska vlast očigledno zateže oko statuta i nadležnosti Zajednice srpskih opština, iako u Briselskom sporazumu jasno stoji da će Zajednica imati predstavničku ulogu i da će delovati prema kosovskom ustavu i tamošnjim važećim zakonima.
Nije još postignut ni dogovor o telekomunikacijama i energetici, a u junu prošle godine, baš kada je uklonjena betonska barikada, postavljen je takozvani park mira, Albanci ga zovu „park sramote“, na glavnom ibarskom mostu u Mitrovici. Uprkos nežnom i ekološkom nazivu, to nikako nije u saglasnosti sa potpisanim uslovom zvanim sloboda kretanja.
Onda je Marko Đurić, šef Vladine kancelarije za Kosovo, polovinom prošle godine izjavio da je u Briselu dogovoreno da „park mira ostane“, što je njegova kosovska sagovornica Edita Tahiri odmah demantovala.
U EU i u Nemačkoj, dakle, znaju da Srbija nije ispunila uslove iz Briselskog sporazuma i nisu dakle one – EU i Nemačka – te koje miniraju ili usporavaju primenu tog sporazuma i otvaranje poglavlja nego je to srpska vlast ili bar neke snage u njoj. Dovođenje u pitanje Briselskog sporazuma jasno se vidi i u ambiciji predsednika Tomislava Nikolića da ponovo napiše nekakvu platformu za Kosovo iako ona već postoji.
Uprkos čestim demantijima da postoji nekakvih nemačkih 11 uslova postavljenih pred Beograd koji nisu deo Briselskog sporazuma, ovde se taj spin neumorno reciklira i ta predstava je pre svega namenjena domaćim gledaocima, kaže Bodo Weber.
“Vidimo domaći šou o narednim koracima u EU integracijskom procesu Srbije i to je očigledno za domaću upotrebu. Kad je reč o takozvanim novim uslovima, vidimo da je to stvarno jedna predstava, ali je čak i Marko Đurić rekao da ti novi uslovi ne postoje, pa tako ispada da delovi vlasti jedan drugog demantuju. Tih 11 tačaka jesu neka vrsta spiska šta predstoji u konkretnoj implementaciji Briselskog sporazuma – pa se, prema tome, nikako ne može pričati o novim uslovima”.
Ovom predstavom, smatra Weber, vlast nastoji da zamagli obaveze iz Briselskog sporazuma koje u narednom periodu mora ispuniti ukoliko želi da otvori prva poglavlja.
On dodaje da se kad je reč o navodnih 11 uslova pravi namerna zabuna sa sedam uslova koje je svojevremeno postavila parlamentarna grupa CDU, na čelu sa Andreasom Schockenhoffom.
“To je sasvim jedna druga stvar, ali je i naš ambasador Wilhelm mislim već prošle godine rekao da zbog napretka koji je Srbija ostvarila tokom EU integracijskog procesa tih sedam uslova nisu potpuno nestali, ali su se na neki način ‘utopili’ u celokupni napredak Srbije. Imajući to u vidu, dakle, rekao bih da je ovo manje-više neka predstava za domaću upotrebu. Medjutim, razgovora će sigurno biti o pregovorima unutar članica EU o tome kako će se i kako otvarati prva poglavlja, posebno o insistiranju pre svega Nemačke i Velike Britanije da se istovremeno otvore sa poglavljem 35 o Kosovu. Svakako će se u okviru Evropske unije razgovarati i definisati šta konkretno mora da bude sadržaj poglavlja 35, odnosno, šta se mora ispuniti kako bi došlo do otvaranja tog poglavlja.”, ocenjuje Weber.
Podsećanja radi, jedino što su nemački parlamentarci u tih 7 „Schockenhoffovih tačaka“ tražili, a što je izvan 15 briselskih uslova jeste rasvetljavanje napada na nemačku ambasadu pre sedam godina, što, uzgred, još nije učinjeno, kao i da Srbija pre pregovora mora pokazati vidljivu volju da je spremna da postigne pravno obavezujuću normalizaciju odnosa sa Kosovom s perspektivom da obe punopravne članice u smislu EU ugovora mogu realizovati svoja prava i obaveze nezavisno jedna od druge i zajedno.
Da nikakvih novih uslova nema još u decembru prošle godine rekla je i Tanja Miščević, šefica pregovaračkog tima Srbije sa EU, podseća Aleksandra Joksimović, direktorka Centra za spoljnu politiku. A čak i da postoje nekakvi novi nemački ili uslovi bilo koje druge članice EU, a njih će u dugom pregovaračkom procesu Srbije svakako biti, to ne bi smelo biti iznenadjenje za srpski državni vrh.
“U komunikaciji sa Evropskom unijom svaka zemlja koja je ušla u proces pregovaranja mora uvek voditi računa o procedurama donošenja odluka. Dakle, u Evropskoj uniji se odluke donose konsenzusom svih zemalja-punopravnih članica. U tom kontekstu, ukoliko jedan jedini glas fali, odluka ne može biti doneta”, podseća naša sagovornica, koja ukazuje i na to da je Nemačka preuzela vodeću ulogu u procesu proširanja Evropske unije, kao i u procesu normalizacije odnosa izmedju Srbije i Kosova. Bez uloge Berlina sasvim sigurno ne bi bilo Briselskog sporazuma.
“Put ka Evropskoj uniji ne vodi samo kroz Brisel nego i kroz Berlin. No, u grupi zemalja koje podržavaju Nemačku u njenim stavovima u ovom trenutku se nalazi i Velika Brianija, Holandija i Belgija. Naprosto, Nemačka nije potpuno usamljena u svojim stavovima. Naravno, velika većina zemalja jeste za to da otvaranje poglavlja treba da krene odmah, međutim, taj uslov da poglavlje 35 bude prvo, što je takođe pomenuto u Bundestagu, govori u prilog tome da je normalizacija odnosa između Beograda i Prištine na najvišoj tački agende daljih procesa integracije Srbije u Evropsku uniju”, ukazuje Aleksandra Joksimović.
Uz komentar da je nezahvalno prognozirati kada će biti otvorena prva poglavlja, Bodo Weber ipak pre veruje da će do toga doći u drugoj nego u prvoj polovini godine. Koje god poglavlje bude prvo otvoreno – 23, 24 ili 32 - on veruje da će ići u paketu s poglavljem 35. A obzirom na to da je do najvećeg zastoja i uzajamnih optužbi između Prištine i Beograda došlo po pitanju formiranja Zajednice srpskih opština, on kaže da nemačka vlada želi da vidi u čemu je spor između dveju strana, a da od Beograda očekuje prve nacrte pravnog statusa Zajednice i njenog statuta.