Srbija bi, prema jednoj od verzija, ukoliko SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska i Italija priznaju nezavisnost koji bi kosovski parlament mogao da proglasi u nedelju, mogla da odgovori povalačenjem svojih ambasadora iz tih država. Vlasti u Beogradu, ocenjuje Rojters, neće u tom slučaju u potpunosti prekinuti diplomatske odnose, ali će povući svoje ambasadore. Rojters navodi da Kipar, Grčka, Rumunija, Bugarska, Slovačka i Španija neće priznati nezavisnost, ali da će odluka o slanju misije EU "stupiti na snagu u petak u ponoć". Prema toj verziji, Kosovo će usvojiti svoju zastavu, himnu i druge nacionalne simbole, ali će formalna proslava uslediti dve sedmice po proglašenju nezavisnosti i ceremoniji će prisustvovati šefovi država i drugi inostrani zvaničnici iz zemalja koje budu priznale nezavisnost.
Drugi mogući scenario je, prema Rojtersu, da oko 120.000 kosovskih Srba odbaci secesiju Kosova uz podršku Beograda. U tom slučaju moguće je da će Srbi sa severa Kosova formirati sopstveni parlament, dok će vlasti u Beogradu nastojati da ojačaju paralelne veze sa njima pružajući administrativnu i drugu podršku. Srbi s Kosova bi, prema toj varijanti događaja, odbacili svaku
saradnju s misijom EU na Kosovu, ali najverovatnije ipak neće zatražiti od trupa NATO-a da napuste Kosovo. Zapad, piše Rojters, ne očekuje veliko iseljavanje Srba, ali je moguće da će manji broj njih ipak želeti da ode s Kosova, kao što su to činili i prethodnih devet godina.
Treći scenario, piše Rojters, otvara mogućnost da Beograd preduzme kontramere prema novoproglašenoj državi Kosovu. To bi, prema ocenama analitičara, moglo da znači zatvaranje granica, trgovinski embargo i neprihvatanje novih pasoša građana Kosova. Srpske vlasti u Beogradu mogle bi takođe da ometaju i isporuku električne energije, snadbevanje vodom, kao i telefonske i internet servise, ali se isključuje bilo kakvo vojno uplitanje.
Četvrti scenario predviđa moguću političku krizu unutar vladajuće koalicije u Srbiji u slučaju gubitka Kosova. Rojters podseća da je premijer Koštunica već pozvao na odbacivanje svih sporazuma s EU koji se tiču evrointegracija, dok s druge strane predsednik Boris Tadić odbacuje takvu mogućnost. Agencija podseća da će u maju u Srbiji biti održani lokalni izbori, ali da bi oni mogli da budu povod i za novi referendum oko evropskog puta Srbije ili okretanja ka Rusiji. Istovremeno, Srpska radikalna stranka nastaviće da jača svoju poziciju kao najveća stranka u Srbiji.
Poslednji mogući scenario, prema Rojtersu, jeste izbijanje nasilja na jugu Srbije u takozvanoj Preševskoj dolini u kojoj živi veliki broj Albanaca. Oni bi, ocenjuje agencija, mogli da pokušaju da ojačaju svoje odnose sa Kosovom, što su neki lokalni albanski lideri već najavljivali u slučaju podele Kosova.
Iako je većina pripadnika Kosovske oslobodilačke armije predala svoje naoružanje posle 1999. godine, procenjuje se da na Kosovu još ima oko 400.000 komada ilegalnog oružja, od čega je većina u posedu kriminalnih grupa. Ipak, ocenjuje Rojters, 16.000 pripadnika NATO-a na Kosovu predstavljaju garanciju da do nasilja neće doći.