Odlukom, koju je premijer Vojislav Koštunica nazvao istorijskom, Vlada Srbije zahteva od svih država članica Ujedinjenih nacija da poštuju suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije, saglasno međunarodnom pravu, Povelji Ujedinjenih nacija i Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija:
“Svi ovi protivpravni akti i radnje, sam čin proglašenja jednostrane nezavisnosti i sve što proizilazi iz toga, ne proizvode i neće proizvoditi nikakvo pravno dejstvo u Republici Srbiji, kao ni u međunarodnom pravnom poretku. Vlada Srbije ovom odlukom potvrđuje da je Kosovo neotuđivi deo jedinstvenog i nedeljivog ustavnog i državno - pravnog poretka Republike Srbije.”
Osim taksativnih tačaka iz odluke Vlade, premijer na konferenciji za novinare nije pružio iscrpna pojašnjenja kako će se pomenuta odluka realizovati i šta bi sve mogle da podrazumevaju mere Beograda nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova. Tako da je na pitanje, kako će se Beograd ponašati prema zemljama koje budu priznale državu Kosovo, Koštunica samo rekao da će tih mera biti:
“Te mere će biti konkretne u zavisnosti od slučajeva, u zavisnosti od okolnosti u kojima se donose. Ali, ako se neko zanosi mišlju da tih mera neće biti i da će Srbija zatvoriti oči pred ovim nasilničkim i protivpravnim činom grdno se vara.”
Pored odluka kosovskih privremenih institucija, Vlada Srbije proglasila je ništavnim i sve odluke organa Evropske unije o slanju misije na Kosovo i Metohiju. Upravo ova odluka Unije zategla je odnose Brisela i Beograda, pre svega time što je premijer blokirao potpisivanje Političkog sporazuma sa EU. No, iako je prethodnih dana bio prilično oštar prema Briselu, Koštunica je na pitanje novinara da li ovaj deo odluke može podrazumevati prekid odnosa sa EU, diplomatski odgovorio:
“Ova mera se odnosi na jednu konkretnu stvar, na dolazak njene misije, i mi samo govorimo o tome. Mi imamo godinama sveobuhvatne odnose, neću govoriti o vrednostima, političkom opredeljenju i tako dalje… i saradnji sa Evropskom unijom. Ali, ovde mi imamo spor u jednoj konkretnoj stvari. I mi jednostavno u toj konkretnoj stvari kažemo da EU slanjem svoje misije krši međunarodno pravo.”
Ipak, premijer je otklonio jednu nedoumicu oko spekulacija u vezi sa uvođenjem vanrednog stanja nakon proglašenja nezavisnosti Kosova. Koštunica je rekao da se o tome nije ni razgovoralo:
“Ne, ne, nije. Kao što vidite, ovo je sadržina cele odluke i van toga nema ničeg drugog, naravno.”
Reklo bi se da je premijeru bilo najteže da objasni kako Vlada namerava da sprovede tačku odluke o spremnosti da na teritoriji pokrajine Kosovo i Metohija sprovodi Ustav i zakone, kao i celokupan pravni poredak Republike Srbije. Tim pre zbog najava UNMIK-a da tako nešto neće tolerisati. Srbija će to činiti u granicama svojih moći ali poptunoo odlučno, kaže Kostunica:
“Ona ga je sprovodila i do sada, kao što znate. U jednoj situaciji koja je bila pravno drugačija i pravno je na kraju krajeva bila čista. I u ovoj drugoj situaciji imamo još više razloga da se jednostavno na Kosovu i Metohiji afirmiše nešto što je ustavni poredak i što je pravni sistem Srbije, kada je reč o svima onima koji taj ustavni poredak priznaju i koji su mu lojalni. Mi ćemo naći odgovarajuće načine, poznato je na koji način je to funkcionisalo do sada. Naša namera je, i zaista potreba i obaveza, da to bude i više nego što je to do sada bio slučaj.”
Sa pravne tačke gledišta odluka Vlade Srbije da proglasi ništavnom kosovsku nezavisnost ima odgovarajući legalitet, ali ne i suštinski efekat, kaže za naš program Stevan Lilić, profesor na Pravnom fakultetu i predsednik Udruženja pravnika za demokratiju:
“Zato što je i dalje formalno u okviru pravnog poretka i suverenosti Srbije. Ali sa druge strane, polazeći od realnosti koju imamo na terenu, jasno je da takva odluka neće imati nikakvog suštinskog efekta. To ostaje zabeleženo u dokumetima, kao jedna reakcija i jedan stav. Međutim, s obzirom da je taj suverenitet, koji je formalno na papiru, prema Rezoluciji 12 44, realno ograničen, to znači da te odluke koje Srbija donese, odnosno Skupština Srbije, imaju kako mi stručno kažemo, deklarativni značaj.”
Odlukom Vlade Srbije se na duže vreme blokira priznanje Kosova u Ujedinjenim nacijama, kaže za naš program Dušan Janjić, direktor Foruma za etničke odnose:
“Da je Srbija priznala ili kad bi neko iz Srbije priznao nezavisnost Kosova, onda bi to bila završena stvar. Srbija očigledno ovim potezom, ili Koštuničina vlada i Tadić, stvorili su obavezu za političare u generacijama. A važno jeste, jednostavno zbog unutrašnjih političkih razloga. Mnoge zemlje nisu spremne da priznaju Kosovo ukoliko nema saglasnosti Beograda. Što znači da se može očekivati maksimalno 40 zemalja da u ovoj fazi priznaju nezavisnost Kosova.”
Vlada Srbije zahtevaće i hitno sazivanje sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija na kojoj bi saglasno Povelji Ujedinjenih nacija i Rezoluciji Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 odmah bio poništen protivpravni akt o proglašavanju jednostrane nezavisnosti njene pokrajine.