Analitičari ipak veruju da, iako je sporazum za Beograd umanjio mogućnost za proevropsku Vladu na republičkom nivou, šanse za to ipak još uvek postoje.
Posle još jednog sastanka Tomislava Nikolića, Vojislava Koštunice i Ivice Dačića, Nikolić kaže da su Radikali i narodnjaci sve bliže potpisivanju sporazuma sa Socijalistima na republičkom nivou što potkrepljuje, kako kaže, u priličnoj meri utanačenoj podeli resora:
“Ukoliko stručnjaci koje smo odredili utvrde da je u budžetu moguće i do kraja godine ispunuti ono što dogovorimo oko povećanja, i za naredni period što će biti regulisano zakonom, onda Partija ujedinjenih penzionera Srbije više više nema nikakav dodatni zahtev. A ima tome već nedelju dana kako Koštunica, Dačić i ja kao predstavnik Srpske radikalne stranke nemamo između sebe ničega što bi nas razdvajalo. Mandatar, ukoliko bude ove Vlade, biće Vojislav Koštunica, ako Vojislav Koštunica bude predsednik Vlade ja ću biti predsednik Skupštine.”
I pored ovih najava i potpisanog koalicionog sporazuma na nivou Beograda između Radikala, narodnjaka i Socijalista, iz proevropskog bloka priznaju da osim neformalnih nemaju i formalne kontakte sa Socijalistima, ali ipak poručuju da su oni bliži formiranju republičke Vlade od Radikala. Rasim Ljajić, lider Sandžačko-demokratske partije, članice Liste za evropsku Srbiju:
“Ja verujem da će, pre svega, državni interesi SPS rukovoditi da se opredeli za našu koaliciju i listu. Sa druge strane, evidentno je da partijski interesi te stranke govore u prilog činjenici da je za samu stranku bolje da odabere Listu za evropsku Srbiju za svog partnera.”
Iako je za mnoge logično da stranke koje u glavnom gradu formiraju koaliciju mogu to da učine i na republičkom nivou, analitičari ipak procenjuju da još uvek nije nemoguće da se formira proevropska Vlada na nivou republike, iako priznaju da su šanse za to umanjene dogovorom za Beograd. Novinar Dragan Bujošević kaže da je pitanje koliko će dogovor na nivou Beograda funkcionisati:
“Socijalistima treba vreme a svima drugima se mnogo više žuri nego samim Socijalistima. Mislim da oni imaju unutrašnje probleme da ubede svoje rukovodstvo i svoje birače u to šta je najbolje za njih. Ako su Predsedništvo i Glavni odbor Socijalističke partije protiv toga da se pridruže proevropskom bloku, Ivica Dačić ne može ništa sam da uradi. Politički lideri i jedne i druge opcije to jako dobro razumeju i upavo u toj iznudici SRS, DSS i NS pokušavaju da što pre nateraju SPS da uđe u koalciju, plašeći se da vreme radi protiv njih.”
No, pored razmomimoilaženja sada već koalicionih partnera na gradskom nivou oko Sporazuma o pridruživanju EU, čiji se modaliteti prevazilaženja očigledno traže unutar ove koalicije, još je jedan momenat koji može da opredeli Socijaliste ka proevropskom bloku. Demokratska stranka ipak može više da ponudi Socijalistima, za razliku od Radikala i narodnjaka, a to je mesto u političkoj budućnosti Srbije, objašnjava Bujošević:
“Ono što Demokratska stranka može da ponudi Socijalistima u smislu vlasti, para, nekih pogodnosti je sve ono što njima mogu da ponude i DSS i SRS. Ali, jedino u slučaju saveza sa Demokratskom strankom Socijalisti u stvari biraju sebi budućnost. Mislim da je to ključ. Ako se opredele za ovu drugu koaliciju sa Radikalima i DSS ja mislim da su oni umanjili, apsolutno umanjili, svoje šanse da u budućnosti budu iole relevantna politička partija.”