Čini se da se u Srbiji stanje u državi direktno oslikava na situaciju u crkvi. Paralelno sa borbom za premijersku fotelju nakon parlamentarnih izbora, u Srpskoj pravoslavnoj crkvi traju žestoki sukobi oko toga treba li pokrenuti proceduru izbora novog poglavara. Zbog činjenice da je patrijarh Pavle od novembra prošle godine na lečenju na Vojno-medicinskoj akademiji, i njegove nemogućnosti da obavlja svoju dužnost, Sinod Srpske pravoslavne crkve odlučio je da preuzme sve njegove funkcije. Sociolog religije Mirko Đorđević objašnjava da, po Ustavu SPC, Sinod na ovo nije imao pravo i naglašava da takva odluka mora biti privremena i jasno oročena:
"Ustav Srpske pravoslavne crkve je veoma jasan, patrijarh srpski bira se doživotno i može biti zamenjen samo kada premine i kada patrijaršijski presto ostane upražnjen. Ukoliko dođe do okolnosti da je patrijarh sprečen da obavlja svoje dužnosti, on to može preneti na nekoga - ovog puta patrijarh Pavle nije dao pristanak. Sinod može upravljati crkvom, određenim tehničkim poslovima, ali za sve mora podnositi izveštaj patrijarhu koji to odobrava dok je u životu. Dakle, ovo nije put, ali ne gubimo iz vida da u svakoj strukturi, državnoj ili crkvenoj, uvek ima pučista spremnih na sve i zato je ovo jedan težak momenat."
S druge strane, verski analitičar i publicista Živica Tucić smatra da je odluka da Sinod SPC-a preuzme svu vlast, dužnosti i obaveze patrijarha Pavla predstavlja dobro rešenje, jer se tako nastavlja zasedanje Sabora:
"To je normalno, da neko ko je star i u takvim zdravstvenim okolnostima, kao što je patrijarh Pavle, nije u stanju da rukovodi. Ako u crkvi nema saglasnosti, a očigledno je nema, oko toga da li u ovim okolnostima treba birati, ili ne, novog poglavara, okolnosti su takve da je Srpskoj pravoslavnoj crkvi potrebno jedno efikasno rukvodstvo."
U svakom slučaju, pre bilo kakve odluke Sabor mora da sačeka zvanični izveštaj konzilijuma lekara o patrijarhovom zdravstvenom stanju i sposobnostima. Prema navodima medija, poglavar je iz bolesničkog apartmana odbio tročlanu delegaciju episkopa Sabora SPC, koja je u ime Sabora tražila njegov potpis za dobrovoljni odlazak sa trona srpske crkve. Patrijarh je, nakon objašnjenja da neki arhijereji traže da Sabor odlučuje o tome da li treba da se bira novi patrijarh, rekao da je on, iako bolestan, i te kako svestan, i da ne pristaje na ono što veoma dobro shvata.
U samom Saboru tri lobija oštro sukobljavaju svoje stavove po svim pitanjima i čine sve da na tronu patrijarha ili njegove zamene vide svog čoveka. U crkvenim krugovima uveliko kruži informacija da su za novog patrijarha viđeni episkop bački Irinej i episkop banjalučki Jefrem. Prvi, kao predstavnik starogrčke, drugi kao predstavnik tzv. bosansko-srpske struje.
I dok je odluka Sabora da nema izjava za javnost dok je zasedanje u toku, dramatičnu atmosferu koja je zavladala unutar crkve, Mirko Đorđević oslikava i podatkom da su se 47 arhijereja iz zemlje i rasejanja, podeljeni u više lobija, jedva dogovorili čak i o tome ko će predsedavati Saborom. Pored sukoba oko naslednika patrijarha Pavla, crkvu tište i druge tačke razdora:
"Odnos prema Ravenskom dokumentu – i tu imamo sučeljene vladike. Jedni, na primer vladika bački, prihvataju taj dokument koji predviđa da vrhovnu vlast u celokupnoj hrišćanskoj crkvi po pravu prvenstva ima rimski episkop, odnosno rimski papa dok se tome žestoko protivi veliki broj episkopa. Drugi primer, primer Kosova, dok vladika kosovsko-metohijski, kako je to on proširio svoju titulu, odnosno raško-prizrenski Artemije odbija svaku saradnju sa UNMIK-om, KFOR-om i kosovskim institucijama, vladika Amfilohije, koji je na čelu crkvene vlade i sadašnji mitropolit, tvrdi da se ipak mora sarađivati sa postojećom vlašću kakva god ona bila."
Veliki broj arhijereja zahteva i raspravu o Artemiju jer se direktno umešao u političke prilike i javno se uoči izbora svrstao na stranu SRS i DSS nazivajući lidere demokrata izdajnicima koji ne žele da brane Kosovo vojskom. Đorđević zaključuje da se situacija u državi direktno prenosi na situaciju u crkvi:
"Nije čudo što su u novije vreme država i crkva u simfoniji, kako se to stručno kaže, u tesnom organskom jedinstvu."