Staro sajmište bilo je jedan od četiri koncentraciona logora na teritoriji Beograda, sa najvišim stepenom likvidacija, u kojem je, tokom Drugog svetskog rata, ubijeno oko 40.000 ljudi. Na tom mestu danas su se okupili preživeli logoraši i potomci nastradalih:
“Jako je teško ispričati ta sva sećanja. Jer ja sam rođen 12. januara 1927. i uhapšen 12. januara ’43. Na dan hapšenja bio sam 16 godina. Uhapšeno je nas 125 i doterano ovde na Sajmište. Bilo je jako teško, nema hrane, zimsko doba, a samo se radilo. Ja sam još donekle imao i neku sreću što sam bio mali pa sam mogao da izbegnem naše one ljude koji su bili u uniformi.”
Iako se u Srbiji 22. april, dan kada je 1945. godine poslednja grupa preživelih logoraša koncentracionog logora Jasenovac krenula u proboj, u kome je većina poginula obeležava kao Nacionalni dan sećanja, kod spomenika na beogradskom Starom sajmištu danas se nije pojavio niko visokih zvaničnika Srbije, na šta su ukazale i porodice žrtava:
“Ja sam se ipak nadala da će doći neko od gradskih oca da kaže neku reč. Mi smo u nedelju bili u Jasenovcu, dođe i predsednik Mesić, i dođu svi velikodostojnici, a ovde niko. Meni su otac i sva muška čeljad, tri strica ovde streljani na Samištu.”
“Ovde se ne posvećuje dovoljna pažnja ovom danu. O tome govori i podatak da je pre više od godinu dana odavde ukradena spomen ploča koja objašnjava šta je ovaj spomenik i ovo mesto, i evo još i danas ploča nije vraćena.”
Srpska istoriografija još nema precizne podatke o broju Jevreja, Srba, Roma i pripadnika drugih naroda koji su ubijeni u nemačkim logorima u Srbiji tokom Drugog svetskog rata.