Potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju u Srbiji se gleda kroz prizmu statusa Kosova, odnosno kao izbor Evrope ili suvereniteta zemlje. I dok jedni kažu da se pre potpisivanja Sporazuma, Evropska unija mora izjasniti po pitanju nezavisnosti Kosova, drugi ističu da Srbija mora potpisati sporazum da bi na taj način kako se smatra odbranila Kosovo.
Predsednik Srpskog nacionalnog veća centralnog Kosova Dragan Velić smatra da je Srbiji mesto u EU ali da se stranačke podele moraju ukloniti.
“Pošto posle 17. februara imamo jednu novu realnost, taj proces će zavisiti i od procesa očuvanja Kosova u okviru Srbije, taj različiti pristup u ovom trenutku je samo dilema jedne ili druge opcije u Beogradu, bar po onom što zvanično stranke koje pretenduju da uđu u parlament iskazuju a to je da je jedna opcija za ulazak u EU a onda borba za Kosovo, a druga opcija ima kao prethodni uslov celovitost pa onda ulazak.”
Lider Srba sa Kosova Oliver Ivanović kaže da je neophodno zalagati se za ulazak u EU prvenstveno zbog statusa Kosova, jer kako veruje u EU se još jednom može razmotriti to pitanje.
“U EU između ostalog i zbog statusa Kosova, jer ako Srbija uđe u EU brzo a ona to može, onda će se još jedanput otvoriti pitanje Kosova. Znači prema EU se mora žuriti između ostalog i zbog toga kako bi se povećale šanse da Kosovo ostane u sastavu Srbije makar u nekom dogovorenom smislu.”
A kada su u pitanju evropske integracije, mnogi postavljaju pitanje gde su kosovski Srbi u tom procesu. Odgovarajući na to političari kažu da je posle nezavisnosti srpska zajednica na Kosovu i u procesu evropskih integracija okrenuta Beogradu.
Prema oceni Velića nije potrebno da se srpska zajednica na Kosovu posebno zalaže za proceš evropskih integracija, već da to ostavi državnoj politici Beograda.
“Srpska zajednica i zajednice posebno bez obzira o kakvoj zajednici se radi, ne može biti izolovana i ne može taj put iti odvojen. Ulazak u EU je proces učlanjivanja država a ne nacionalnih zajednica u određenim državama, tako da li se radi o srpskoj zajednici ili bilo kojoj zajednici na Kosovu put integracije je preko države.”
Ivanović ističe da su kosovski Srbi okrenuti Beogradu i da će nastojati da preko poliitčkih partija i institucija Srbije budu deo Evrope.
“Nesumnjivo je da posle 17. februara kosovski Srbi više nemaju alternative tako da će verovatno 99,9 posto svih Srba svoj pogled uprti prema Beogradu, evropska integracija pored ostalog zbog boljeg standarda, boljeg života, zbog političkog mira i stabilnosti i zbog mira uopšte ali i zbog očuvanja Kosova.”
Ali, koliko kosovski Srbi mogu da učestvuju kao političari i stručnjaci u evropskim integracijama? Ivanović kaže da je takav razvoj kosovskih Srba bio opterećen političkim dešvanjima.
“Mislim da se politička elita nije izgradila u mnogo povoljnijem vremenu u godinama za nama, tako da je teško očekivati da će u ovakvoj situaciji glas različitosti izaći na površinu. Prosto tema opterečena statusom je utolikoj meri limitirajući faktor da će se bilo ko teško usuditi da ne bude jednoglasan sa svim ostalim glasovima na Kosovu, i u takvoj atmosferi se ne stvara individualizam.”