da privuče pažnju međunarodne zajednice na kršenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti. Ovo nije prvi put da se od strane ruskih zvaničnika upućuju oštri tonovi u odnosu na kosovsko pitanje. Čižova poslednja izjava ipak je jedno od najdirektnijih upozorenja koje je do sada Moskva uputila Briselu. U Beogradu ona je dočekana sa odobravanjem onih koji veruju da je u „Rusiji spas“ i negodovanjem onih koji iz vida ne ispuštaju to što Rusiji na prvom mestu moraju biti njeni, a ne interesi srpske politike. Međutim, i jedni i drugi se slažu da su diplomatske akcije maksimum koji se od Moskve može očekivati.
Svako razmatranje kosovskog pitanja, pa i ovo rusko, uključuje pravni i politički aspekt. Pravni podrazumeva da je svaki akt koji je suprotan Rezoluciji 1244 kršenje međunarodnog prava, dok politički pokazuje nešto drugo, ocenjuje član Evropskog pokreta u Srbiji, bivši ambasador, Dušan Lazić:
„A to je da razne države u svetu na različite načine tumačer Rezoluciju 1244, pri tome polazeći od svojih stavova i svojih interesa.“
U tom kontekstu, koliko god pretila blokadama u Ujedinjenim nacijama i Savetu bezbednosti, kako je to učinio Čižov, Rusija to teško može izvesti. Naime, napominje naš sagovornik, podele u Ujedinjenim nacijama o pitanju Kosova su duboke dovoljno da garantuju da kosovsko pitanje neće biti izneto na glasanje Savetu bezbednosti jer je jasno da zbog prava članica na veto odluku bi bilo nemoguće doneti. Međutim, upozorenje ambasadora Čižova, prevashodno se odnosi na članice Evropske unije. Tu je još otvorenija dilema može li Moskva, stopirati odluke Brisela:
„Mislim da ni Rusija ni Evropska unija nemaju interesa da ulaze u dodatne uzajamne konfrontacije imajući u vidu da su to krupni strateški partneri, koji imaju velike ne samo ekonomske interese za razvoj saradnje. Istovremeno mislim da bi trebalo imati u vidu da dosta teško dolazi do usaglašavanja novog strateškog sporazuma između Rusije i Evropske unije.“
„Sjerbija i Rasija,
Sjerbija i Rasija....“
U Srbiji se iz nekih krugova pokušava formirati skoro pa epska slika o Ruskoj vernosti Srbiji, što ilustruje i ova izvedba glumice Ivane Žigon, sa članicama Društva rusko srpskog prijateljstva. Žigonova je jedna od najvatrenijih zagovornika stava da Rusija neće okrenuti leđa Srbima:
„....Dvje sjestri radnije!!!“
No ne samo zaljubljenici u rusku kulturu i tradiciju, već i neki političari i stručnjaci ne kriju da veruju da je srpski spas u Rusiji. Za istoričara Instituta Srpske akademije nauka i umetnosti Slavenka Terzića nisu dobronamerni komentari onih koji otvaraju pitanje da li Rusija zaista želi da pomogne Srbiji. Braneći Srbiju, Rusija brani i sebe, uveren je on:
„Danas se vodi jedna velika međunarodna borba za podelu sveta. Nema nikakve sumnje da NATO ima neprijateljske namere perma Rusiji, da se on pomera od Baltika prema Mediteranu. Sada praktično i do Crnog mora. To je jedna direktna, vrlo neprijateljska pretnja, elementarnim interesima Rusije.“
Terzić podvlači da ukoliko Rusija brani norme međunarodnog prava, onda brani i srpske interese, ali i dodaje da dalje od diplomatije Moskva verovatno neće ići:
„U ovom momentu čini mi se da Rusija još uvek nije dovoljno snažna da bi jače intervenisala na međunarodnoj političkoj sceni. Mislim da kada je reč o pitanju interesa Srbije i interesa Kosova i Metohije da će Rusija za sada ostati na vrlo jakoj i vrlo sistematičnoj borbi za elementarne norme međunarodnog prava.“
Sam u stavu da Rusija neće posegnuti za izvan diplomatskim merama istoričarka i profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu Ljubinka Trgovčević slaže se sa našim prethodnim sagovornikom:
„Tako da mislim da će i Čižova izjava biti samo odmeravanje snaga između jedne novonastale snažne Rusije i zapadnih saveznika, a da neće zaista proizvesti ništa ozbiljnije od toga.“
Naša sagovornica je uverena da je Kosovo samo zgodan primer koji može da se iskoristi u odnosima velikih sila. Ljubinka Trgovčević podseća da je istorija do sada pokazala koliko je Rusija sprmna da se žrtvuje za Srbiju. Ona podvlači:
„Da su Rusi u nekoliko navrata intervenisali u korist Srbije. Najveić njihov doprinos je bio tokom Prvog svetskog rata kada su direktno zahtevali od savezničkih sila da se pomogne Srbiji. Međutim, nikada se nije išlo dotle da se zbog toga uđe u rat.“
Rusija je očigledno zauzela politiku kontrolisanih neslaganja u odnosima sa drugim državama od visokog uticaja, a što je deo i njenog nastojanja da sebi vrati poziciju sile kakvu je imala pre devedesetih. U tom kontekstu, veruje Dušan Lazić, srpsko pitanje teško da može voditi u dublje konflikte, a verovatnije je sredstvo za postizanje dogovora o drugim možda i značajnijim problemima:
„Ukoliko se i dalje budu razvijali odnosi Rusije i Evropske unije u pozitivnom smeru. Ukoliko bude potpisan novi strateški sporazum o saradnji, a ja mislim da je to neminovnost – da će do toga doći s obzirom na krupne dugoročne interese obe strane, u tom slučaju će se naći rešenja i za druga pitanja koja nemaju po značaju taj rang.“