Odlukom Ustavnog suda da u finišu predizborne trke u Srbiji prihvati predlog Srpske radikalne stranke, kojem manjinske partije moraju da prikupe 10.000 potpisa podrške, pred albanske stranke sa juga Srbije postavljen je nemoguć uslov. Lider Partije za demokratsko delovanje i jedini predstavnik Albanaca u dosadašnjem sazivu parlamenta Riza Halimi, pored nemogućnosti da se prikupi ovoliki broj potpisa, ističe i sledeći problem:
"Imamo dosta tešku situaciju sa zahtevima za bojkot. Sa jedne strane imamo pritisak onih koji bi da bojkotuju, a sa druge strane pritisak države koja suštinski menja uslove 15 dana pre krajnjeg roka. Nemamo konačnu odluku, u subotu ćemo izneti konačan stav, ali ćemo, po svemu sudeći, ovaj put u totalu bojkotovati sve izbore."
Rajko Đurić je bio jedini poslanik Unije Roma Srbije u dosadašnjem skupštinskom sazivu. Opisujući odluku Ustavnog suda kao "objavu smrtovnice Srbiji", on ipak kaže da će pokušati da prikupi potpise jer ne pristaje na gaženje moralnih principa i prava manjina:
"Radimo danonoćno kako bi smo sakupili toliki broj potpisa i za mene je ovo, to sam javno rekao, znak da se Srbija fašizira, Odluka je bila a priori pripremljena, a sam ritual je održan 8. aprila, na dan Roma – to je bila čestitka nacionalnim manjinama, da se svrstaju u građane poslednjeg reda."
Za razliku od drugih manjinskih partija, stranke Bošnjaka podeljene su na dve linije, pa tako Sandžačka demokratska partija Rasima Ljajića na izbore izlazi u koaliciji sa Demokratama, dok Lista za Sandžak Sulejmana Ugljanina ide u okviru Bošnjačke liste za evropski Sandžak. Funkcioner te stranke Esad Džudžević ne očekuje probleme u prikupljanju potpisa. Ipak, kao i svi predstavnici manjinskih partija odluku Ustavnog suda ocenjuje spornom:
"Ona je doneta u toku izbornog procesa i na taj način, sa tog aspekta, manjinske stranke se dovode u neravnopravan položaj."
Odluka Ustavnog suda neće uticati na stranke vojvođanskih Mađara, koji na izbore izlaze ujedinjeni. Poslanik Saveza vojvođanskih Mađara Laslo Varga kaže da su već prikupili 12.000 potpisa. Međutim:
"Vlada, sada već tehnička, nije imala sluha ni za neka druga pitanja i probleme nacionalnih manjina, pa tako ni za ovo pitanje. Po meni odgovornost snose članice sada još važeće vladajuće koalicije, pre svega ona stranka koja već godinama priča o ljudskim i manjinskim pravima, tu mislim na DS, a koja u praksi radi nešto upravo suprotno."
Pravni stručnjaci ocenjuju da odgovornost za sve izvesnije neučešće pojedinih stranaka nacionalnih manjina na majskim izborima snose stranke koje su učestvovale u vlasti prethodnih nekoliko godina, jer nisu na vreme inicirale izmene Zakona o izboru narodnih poslanika, čime bi se sprečila mogućnost pojedinačnih odluka o menjanju pravila. Ovako, korist od neučešća manjina mogao bi imati antievropski blok stranaka, kaže za naš Milan Nikolić iz Centra za proučavanje alternativa:
"Manjinske partije naginju koaliciji sa DS, dakle sve su proevropske. Neko ko bi hteo da im oteža put registrovanja njihovih listi bi verovatno, po logici stvari, pripadao tom antievropskom bloku, onima koji se suprotstavljaju evropskim integracijama. Inače, mislim, nisam pravnik, da je pravljenje istog potpisnog cenzusa i za manjinske partije i za većinske partije zaista besmisleno. Mislim da je takav stav Vrhovnog suda uz najmanju ruku politički dubiozan i nejasan."
Odluku Ustavnog suda najoštrije su osudile brojne nevladine organizacije, Liga socijaldemokrata Vojvodine i Liberalno demokratska partija, a Građanske inicijatve ponudile su pomoć manjinama u prikupljanju potpisa.