Novi pasoš, 204 godine posle ponovnog uspostavljanja srpske državnosti, dobiće simbolično 204 osobe koje će u akciji "Novi srpski pasoš - novo lice Srbije", biti izabrane među 2.000 kandidata. Prema rečima potpredsednika Vlade Srbije Božidara Đelića, novi pasoš usklađen je sa svim međunarodnim standardima i, sa biometrijskom zaštitom, jedan je od najmodernijih u Evropi:
"Vlada Republike Srbije je odlučila da prva 204 pasoša budu dodeljena građanima koje su njihovi sunarodnici prepoznali kao hrabre, plemenite i uspešne. Na taj način ćemo pokazati da u Srbiji živi, posluje i pomaže drugima mnogo dobrih ljudi."
Ako izuzmemo modernu biometrijsku zaštitu, novi pasoši po boji podsećaju na one nekadašnje čuvene pasoše bivše SFRJ. Iako se očekivalo da će korice biti plave kao i prethodni SCG i SRJ, ipak je izabrana crvena boja. Na koricama se nalazi ime i grb Republike Srbije, a natpis „pasoš„ napisan je ćirilicom. Na prvoj strani ime dokumenta ispisano je srpskim, francuskim i engleskim jezikom. O izgledu novih pasoša odlučivalo je Ministarstvo unutrašnjih poslova, a ćirilica je odabrana zato što je to službeno pismo.
Član Odbora Skupštine Srbije za bezbednost Marko Đurišić kaže da nije prihvaćen predlog da se o izgledu pasoša izjasni i odbor parlamenta, a o odluci MUP-a kaže:
"Mogu samo da komentarišem da mi je žao što na koricama novog srpskog pasoša ne piše EU Republika Srbija."
Šta o izgledu pasoša koji će nositi narednih 10 godina kažu Beograđani:
"Pasoš me vizuelno podseća na vreme soc-realizma, protiv kojeg se ova Vlada, makar i u tehničkom sastavu, bori. Još jedna od mana je i to što je na prednjoj strani pasoša ime dokumenta ispisano samo srpskim jezikom, što nije uobičajeno ako pogledamo pasoše zemalja u okruženju, ali i u svetu."
RSE: Da li vas zanima kako izgleda novi pasoš?
"Ne zanima me uopšte."
"Zanimao bi me kako izgleda tek kada bih imao prilike da ga i iskoristim."
Vicepremijer Đelić, međutim, poručuje da će upravo novi pasoši omogućiti Srbiji da uđe na belu šengen listu:
"Posle dobijanja ovih uslova uveren sam da ćemo beli šengen dobiti do kraja ovog leta."
Ipak, insistiranje na ćirilici nameće pitanje koliko ovakav pristup otežava komunikaciju Srbije sa svetom. Naročito ako se ovome doda činjenica da su gotovo svi nazivi ulica u glavnom gradu Srbije ispisani ćirilicom. Profesorka univerziteta umetnosti u Beogradu Milena Dragićević:
"Imam u Beogradu jednu međunarodnu grupu studenata na master studijama koja se svakodnevno suočava sa problemom komunikacije u našem gradu, posebno zato što, i kada dobro znaju kuda trebaju da idu i kada imaju plan grada, oni ne mogu da ga učitaju u realnosti. Sama ta činjenica da se na taj način čine faktički funkcionalno nepismenima, dovodi do toga da nas gledaju kao svet koji ne želi da komunicira sa njima."
Milena Dragićević ističe da će samo uz upotrebu oba pisma Srbija moći da pokaže da ceni svoje, ali i da želi da komunicira sa drugima:
"U tom smislu, čini mi se, da bi i pasoš, kao dokument koji je pre svega namenjen međunarodnoj komunikaciji, putovanjima i slično, morao biti jasno identifikovan i na koricama. I mi kada putujemo po svetu i kada se suočimo sa problemom indijskog ili kineskog pisma budemo jako ljuti i nervozni jer nam nije omogućeno da shvatimo o čemu se radi, a onda iz nekog pakosnog inata i mi želimo da otežamo nekome mogućnost da nas upozna."