Partnerima u Severnoatlanskoj alijansi preneli su poruku koja bi se mogla sažeti u: da – za program “Partnerstvo za mir”, ne – za članstvo NATO-u. Jednostavnije govoreći čini se da je rasprava o odnosu Srbije prema NATO-u možda i suvišna, pošto odnosi Alijanse i Beograda od 2000. godine, nisu bili na nižem nivou.
Na marginama bukureštanskog skupa srpska delegacija učestvuje u raspravi o bezbednosti u regionu. Pomoćnik ministra odbrane Dušan Spasojević, u telefonskom razgovoru za naš program, navodi kako su predstavnici Srbije na prvim sastancima postigli punu saglasnost sa delegacijom Slovačke (jedna od država koja odbija da prizna nezavisno Kosovo) a koju predvodi ministar inostranih poslova Jan Kubiš. Spasojević navodi da su u Bukureštu ponovljeni zvanični stavovi Beograda:
RSE: Da li su prestavnici Srbije izneli stav koji je nedavno izneo i ministar odbrane Dragan Šutanovac, da je ’Partnerstvo za mir’ okvir u kome Srbija namerava da se kreće u odnosima sa NATO-om? Slično primeru Austrije?
Spasojević: Jesmo izneli taj stav, zato što je to u ovom trenutku državna politika Republike Srbije. Veoma je značajno da je ministar inostranih poslova Republike Slovačke gospodin Kubiš u potpunosti podržao naše protivljenje jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova. Takođe smo se saglasili da je UNMiK jedini legitimni civilni predstavnik na Kosovu i Metohiji i da tako treba i da ostane.
RSE: Da li su oni pozitivno ocenili stav Beograda da ne izlazi iz okvira ’Partnerstva za mir’?
Spasojević: Nisu ga ocenili niti pozitivno niti negativno. Američki predsednik Buš je u jutrašnjem govoru rekao da su za Srbiju vrata prema NATO-u i prema ’Partnerstvu za mir’ širom otvorena.
Ovakva dobrodošlica američkog predsednika nije raširenih ruku dočekana u redovima Demokratske stranke Srbije - partije premijera Vojislava Koštunice. Funkcioner te stranke Dragan Šormaz:
“Državnu politiku Srbije ne može da vodi Džordž Buš, to je pod jedan. To što on kaže da su vrata NATO-a otvorena za Srbiju, te njihove priče bi trebalo da pokažu na delu a ne samo rečima.”
Ništa više razumevanja Šormaz ne pronalazi ni za konstataciju da je srpska delegacija u Bukureštu naišla na, kako nam je rečeno u Ministarstvu odbrane, topao doček:
“Doživeli smo mi još mnogo toga toplog od NATO pakta.”
Šormaz ponavlja da je Skupština Srbije uvojila Deklaraciju o vojnoj neutralnosti, što automatski isključuje mogućnost da zemlja ide ka članstvu u NATO savezu:
“Tako da Srbija neće biti članica NATO-a bez obzria što su joj širom otvorena vrata, ma kako to skeptično zvučalo. S druge strane oni grade svoju bazu od 450 miliona dolara na našoj teritoriji bez našeg pristanka. i otimaju nam 15 odsto teritorije nepravno. Tako da dok to pitanje ne rešimo ne postoje evro atlanske integracije za Srbiju.”
Takvi stavovi DSS-a dobro su poznati i kulminirali su ocenama premijera Koštunica da je NATO na teritoriji Kosova formirao svoju državu. To je konstatacija koju, kako nam je rekao Dušan Spasojević, u Bukureštu obilaze:
“Do sada se niko na ovoj konferenciji nije bavio takvim komentarima.”
U poslednjih osam godina skoro da nema političke opcije u Srbiji koja je radila na afirmaciji NATO integracija. Stoga ne bi trebalo da čudi ni raspoloženje u javnom mnjenju, koje i danas na pominjanje najmoćnijeg vojnog saveza na svetu, nema pozitivne emocije što pokazuje i anketa naše Novke ilić:
“Da li ste za to da Srbija uđe u NATO?”
„Nikad u životu. Zato što bi Srbija trebalo da bude neutralna zemlja. U Evropsku uniju za, u NATO nikada.“
„Zar da budemo za nekoga ko nas je bombardovao, sestro rođena? Sećaš li se 'Milosrdnog anđela'? Je li to to što Srbi treba da očekuju? Zar nekome ko me bije stalno da govorim hvala?“
„Deca su nam odrastala po podrumima za vreme bombardovanja.“
„Kakav NATO. Oni su nas bombardovali tri, četiri meseca.“
Odnosi Srbije i NATO-a danas su na najnižem stupnju od 2000. godine, što je plod upotrebe pitanja severno atalnskih integracija u dnevno političke svrhe. Uveren je prestavnik Evro-atlanske inicijative u Beogradu Danijel Šunter. On navodi kako Srbija nije iskoristila ni mogućnosti iz do sada postignutih i potpisanih dogovora sa NATO-om, uključujući potpis koji je stavila na program “Parntertvo za mir”, te da je zbog toga:
“Isuviše rano pokretati uopšte temu koju su neke stranke pokušavale da otvore proteklih godina. To je distanciranje od mogućnosti članstva NATO-u i proklamovanje neutralnosti. Prosto nije bilo ni javne debate na tu temu, niti se o tome ozbiljno diskutovalo. Mi u ovom trenutku nemamo ni misiju Srbije pri sedištu NATO-a u Briselu, što je jedinstven slučaj u Evropi. Reč je i o obuci oficira, razmeni oficira, izvođenju vojnih vežbi. To su stvari koje su uobičajene u Evropi i u regionu. Međutim u Srbiji su te stvari skoro na nuli. Srbija čak nema ni ambasadora pri NATO-u što je opet jedinstven slučaj u Evropi. To je jedna situacija koja je po meni izuzetno loša po Srbiju jer smo došli u situaciju da se nepotrebno samoizoluje i sami sebe isključujemo iz važnih evropkih foruma kakav je i NATO.”