Zahtev da se prekinu diplomatski odnosi sa Albanijom Ivanović je pred više hiljada ljudi obrazložio navodima da su u toj zemlji bili logori za Srbe otete na Kosovu. Zatražio je još i bojkot slovenačke i hrvatske robe, povratak srpske policije i Vojske na Kosovo u skladu sa Rezolucijom 1244, ali i povratak ruskog kontingenta na teritoriju gde su na Kosovu koncentrisani Srbi. Lider SNV-a je zahvalio srpskom plivaču Miloradu Čaviću zato što se na dodeli zlatne medalje na Evropskom prvenstvu u Ajndhovenu pojavio u majici sa natpisom “Kosovo je Srbija”. Miting je počeo pesmom “Vostani Serbie”, a nije, razume se, izostala ni manipulacija dece u političke svrhe. Naime, učenica mitrovačke gimnazije Danica Veličković pozvala je Evropsku uniju da se “probudi dok još ima vremena”.
Da li to radikalno krilo liderstva kosovskih Srba zaista vrši pritisak na već dovoljno radikalnu političku klasu, predvođenu Samardzićem, Koštunicom i Radikalima ili ta politička klasa samo želi da to tako predstavi?
Analitičar Jelena Milić kaže da proces radikalizacije kosovske politike ide u oba pravca i iz oba pravca – i iz Beograda i iz Kosovske Mitrovice i da takva skandalozno haotična, nekoordinisana akcija može doneti samo haos koji će se oteti bilo čijoj kontroli. Ona u ovome, ali i u drugim kosovskim poentiranjima, koja poslednjih dana dolaze iz Moskve, ipak vidi nevešto prikrivene tragove Beograda i podseća na “poziv Primakova, direktora Privredne komore Rusije, a nekadašnjeg premijera, Srbima iz enklava da se presele na sever kako bi se onda sever pripojio Srbiji.
"To sigurno ni Primakov nije rekao bez saglasnosti sa srpskom stranom. Cela ova priča oko Samardzićevog predloga UNMiK-u, koji nikako nismo mogli da vidimo, takođe je potvrda skandalozne situacije u kojoj očito više nikakve koordinacije nema. Ccini mi se da bi bilo bolje da državni vrh vodi jednu – pa makar i pogrešnu – politiku, nego da imamo jednu zaista amorfnu masu iz koje može da iskoči iskra svake vrste. Odsustvo koordinisanog plana i poruke pre svega je loš i zbunjujući signal za onaj deo ljudi u enklavama na Kosovu koji nemaju političke i ogromne finansijske interese kao samoproglašeno rukovodstvo dole”.
Da se iza radikalizacije dela srpskog rukovodstva u Kosovskoj Mitrovici krije zapravo deo zvaničnog Beograda potvrđuje i lider Srpske liste za Kosovo Oliver Ivanović, a o pozivima za prekid diplomatskih odnosa sa Albanijom i bojkot hrvatske i slovenačke robe kaže:
“Takvi pozivi su, u suštini, jeftine političke izjave sračunate pre svega na to da zadovolje frustrirano stanovništvo koje je apsolutno nezadovoljno priznavanjem nezavisnosti Kosova. Politika je, međutim, malo više od emocija. Emocija je nešto što ne bi smelo da vodi razumne političare u njihovim odlukama. Ti ljudi koji drže mitinge, pokušavajući na taj način da promovišu pre svega sebe i jednu političku opciju, sigurno nemaju nikakvu odgovornost. Takva ista izjava od strane premijera ili ministra Samardzića sasvim sigurno bi bila praćena određenim konsekvencama. Stoga oni guraju ove ljude da kažu nešto što odgovara njihovoj političkoj opciji, a da ti ljudi nemaju nikakvu političku odgovornost jer se nikada nisu proverili na izborima”.
Postoji deo nečega što je već postalo navika – to je taj ekonomski bojkot iz devedesetih – i prvo čega se sete to je privredni bojkot. Deo objašnjenja za to leži i u činjenici da ljudi u tom severnom delu Mitrovice žive još u nekakvoj državno sponzorisanoj ekonomiji, pa ne znaju da to nije moguće ukoliko su u tržišnim odnosima, ocenjuje Dušan Janjić, koordinator Foruma za etničke odnose, i dodaje:
“Reakcija pozivom na prekid diplomatskih odnosa sa Albanijom – to je ta prva reakcija i za nju ne treba velika mudrost. Naravno, ona je izraz i frustracije, intelektualne nemoći da se osmisli proaktivan pristup. Moguće je da takve ideje nisu u Mitrovicu stigle iz Beograda, ali one su definitivno bliske mnogima u Beogradu. Kratko rečeno, mislim da je akcioni plan predvideo različite mere i reakcije na priznanje Kosova od strane nekih država, kao što su povlačenje ambasadora i tako dalje. Ne bih se iznenadio da odluka o prekidu diplomatskih odnosa sa Albanijom bude i doneta jer ona, kako to vide mnogi ljudi u vlasti u Beogradu, ne bi imala direktno negativne posledice po Srbiju, a mogla bi da bude ozbiljan signal nekim manjim državama regiona”.