Zapravo, analitičari ukazuju da su odnosi Beograda i NATO-a danas na nižem nivou nego što su bili nakon obaranja Slobodana Miloševića. Istovremeno, deo javnosti, a posebno porodice nastradalih, još uvek traže odgovor na pitanje – jesu li njihovi najmiliji zaista „kolateralna šteta“ (što je fraza upotrebljavana od strane NATO zvaničnika, a označavala je neželjene ili slučajne žrtve uzrokovana bombardovanjem takozvanih legitimnih ciljeva) ili su žrtvovani od strane tadašnje vlasti Slobodana Miloševića.
Sin Gordane Đordumović poginuo je tokom bombardovanja kao vojnik tadašnje jugoslovenske armije na Kosovu:
„Znamo svi da je Slobodan Milošević bio odgovoran, oniliko koliko je bio odgovoran. Zna se da se posle njega ništa nije uradilo. Pogotovo se za vojnike sa Kosova ništa ne zna. Niko da ispita zašto i ko ih je puštao čak i u naša minska polja. Nikada se ništa nije rešilo. I šta sada? Moj sin je imao devetnaest godina. Bio je dete.“
Gordana Đordumović je članica Udruženja roditelja dece stradale u ratu. Od 2000. godine Udruženje nije uspelo da ostvari svoju zamisao i podigne spomenik svim žrtvama bombardovanja. Umesto toga na devetu godišnjicu od početka NATO intervencije sa članovima porodice radnika državne televizije ubijenim u napadu na centralu te kuće u Beogradu, posetila je spomenik podignut odmah pored zgrade televizije. Otac jednog od ubijenih radnika:
„Hoću da se zahvalim svima vama koji ste došli ovde. Ipak je ovo jako tužan dan, pa da ga na neki način obležimo, makar sa polaganjem cveća pored naših najmilijih. Hvala vam.“
Gradonačelnik Beogarda Zoran Alimpić, položio je venac na spomenik nazvan „Zašto?“, a potom (uprkos tome što je bivši direktor RTS-a Dragoljub Milanović u zatvoru jer nije na vreme evakuisao zgradu) suočio se sa pitanjem da li je država dovoljno učinila da kazni odgovorne:
„Na žalost možda je pogibija mogla biti izbegnuta da je zgrada na vreme evakuisana. U to vreme većina objekata koji su bili ugroženi i za koje se pretpostavljalo da mogu biti mete bombardovanja bili su evakuisani. To su pitanja kojima se bave i sudski i istražni organi već više godina. Tako da se nadam da ćemo kada svi ti postupci naizad budu okončani, znati pravu istinu.“
U neposrednoj blizini i danas demoliranog krila RTS-a, uništenog u udaru bombe, u crkvi Svetog Marka molitvi za žrtve bombardovanja prisustvao je i srpski premijer Vojislav Koštunica, u društvu pisca Matije Bećkovića, kao i ministra za Kosovo i Metohiju Slobodana Samardžića. Molitvu je služio episkop Atanasije Rakita. Zaključio ju je porukom da je istina jedini spas od, kako se izrazio, drugog bombardovanja srpskog naroda:
„Pored onog materijalnog, postoji i duhovno bombardovanje. Ono napada duhovne strukture bića. A cilj duhovnog bombardovanja na prvom mestu je ubijanje istine.“
Po izlasku iz crkve premijer i njegovi saradnici, koji se inače protive nastavku saradnje sa NATO-om, odbili su da daju izjavu za novinare. Medijima se obratio, ponovo, episkop Atanasije koji je poziv na istinu, sada potkrepio i tvrdnjom da o istini kosovskog rata ovih dana u svojoj knjizi govori i Karla del Ponte i to u delu gde navodi sumnje po kojima je jedan broj Srba nestalih sa Kosova bio žrtva trgovaca ljudskim organima:
„Ja ne znam da li je ona namerno htela da obelodani istinu ali te činjenice donekle rasvetljavaju zašto je i došlo do bombardovanja. Može se zaključiti da je od početka bio plan otimanje Kosova i Metohije od Srbije i stvaranje jedne druge države na području Kosova.“
Republička Skupština donela je svojevremeno odluku o vojnoj neutralnosti što bi Srbiju trebalo bitno da je koči u daljim NATO ingracijama. Međutim, ministar odbrane Dragan Šutanovac izjavio je kako prostora za proširenje saradnje sa Severnoatlanskom alijansom ima zahvaljujući tome što je zemlja ranije pristupila programu „Partnerstvo za mir“:
„Partnerstvo za mir je projekat NATO-a u kome puno učešće ima Austrija. To je zemlja koja je članica Evropske unije a nije članica NATO-a, ali koja u okviru NATO-a ima jako visok rejting i ugled. Mislim da je nama, u ovom trenutku, taj okvir apsolutno dovoljan.“
Istovremeno iz organizacije Atlanski savez u Srbiji pozvali su na zauzuimanje stava da li Beograd svoju budućnost uopšte vidi unutar NATO saveza ili ne. Iz te organizacije Vladan Živulović:
„Mi u Srbiji stalno imamo diskusije da li hoćemo ili nećemo u NATO. Ali ja bih potsetio da mi u NATO nismo ni pozvani. Prema tome svi ovde raspravljaju o nečemu što se nalazi negde u šumi a da nismo zauzeli ni jedan određeni stav na pitanje šta je to strategija Srbije kada su u pitanju evro atlanske integracije.“
Procene su da je bombardovanju poginulo između 1.200 i 2.500 ljudi, dok je Srbiji naneta šteta u vrednosti od oko 30 milijardi dolara. U našoj anketi građani se prisećaju:
„Svake godine ćemo se na ovaj dan sećati na žrtve koje smo bespotrebno dali.“
„Stresovi su stigli tek kasnije. Narod je dobrim delom oboleo.“
„Baš one snage koje su dovele do toga da se Srbija spusti toliko nisko i da po mom mišljenu doživi najveće poniženje u svojoj istoriji danas su se ponovo razgranale.“
„Mislim da će istorija da pokaže da je to verovatno bila jedna od grešaka međunarodne zajednice.“
„To je bio jedan akt agresije, akt zločina.“
„Nikakve efekte nije imlo, nego je dovelo do još veće tragedije, za sam narod i za ceo Balkan. Samo je upropašten ceo Balkan i zaoštrena situacija.“
„ To je bilo nešto strašno. Prosto ne mogu da verujem da smo to preživeli. Nadajmo se da više neće da se ponovi.“