"Srbija kao članica EU, punopravna zemlja članica, ima mogućnost da spreči integraciju svake druge zemlje u EU, koja to nije postala. Dakle, samo Srbija koja jeste u EU, Srbija koja jeste u OEBS-u i UN ima institucionalne kapacitete da spreči da Kosovo i Metohija postane članica tih međunarodnih organizacija."
Ovim rečima, između ostalog, predsednik Srbije Boris Tadić nedavno je obrazlagao neophodnost nastavka evropskih integracija Srbije, posebno naglasivši da je članstvo u EU najbolji put za očuvanje teritorijalnog integriteta Srbije. Nedugo zatim, nakon sastanka Saveta ministara EU, ministar inostranih poslova Slovenije, koja predsedava Unijom, Dimitrij Rupel istakao je da je jedan od zaključaka upravo ovog tela da nijedna zemlja ne može uslovljavati članstvo druge države u EU.
Ministar ekonomije i regionalnog razvoja i lider G 17 plus Mlađan Dinkić ističe da eventaulno zaustavljanje ulaska Kosova u EU koje se potencira u Srbiji, predstavlja političko pitanje o kome će se raspravljati kada za to dođe trenutak, ali i napominje:
"Sigurno je da Srbija mora da uđe u EU jer mi drugu alternativu nemamo, svi oko nas su u EU. Bez ulaska u EU nema ekonomskog jačanja građana Srbije, bez takve poizicije ne možemo uraditi ništa za Srbe i manastire na Kosovu i Metohiji, tako da svaka druga politika Srbiju vodi u samoizolaciju."
Kosovo u međunarodnopravnom smislu nije država dok ne postane članica međunarodnih organizacija i upravo Srbija boreći se za svoj teritorijalni integritet ulaže napore da nezavisnost Kosova ne postane međunarodno pravna činjenica, ističe Nada Kolundžija visoki funkcioner DS:
"Postavlja se pitanje da li u EU mogu ući delovi međunarodno priznatih teritorija koje će u međuvremenu proglasiti, ili su već proglasile, svoju nezavisnost. Dakle, to je ključno pitanje poštovanja međunarodnih pravila i verujem da ta međunarodna pravila važe i za EU. Sporazum o pridruživanju, koji međunarodnopravno Kosovo i Metohiju tretira sa pozicija Rezolucije 1244, je na neki način potvrda te međunarodne pozicije koju bi, u tom slučaju, i EU potvrdila."
Nagoveštaji koji se mogu čuti iz Beograda da bi Srbija kao potencijalna članica EU mogla blokirati prijem Kosova u ovu organizaciju neracionalan je politički stav i može štetiti upravo Srbiji, smatra izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin:
"Jer je u interesu Republike Srbije da sve zemlje u kojima žive srpske manjine imaju mogućnost da što pre postanu punopravne članice EU. To se odnosi i na BiH, to se odnosi i na Kosovo i Metohiju."
Funkcioner DSS Dragan Šormaz za naš program kaže da je stav šefa slovenačke diplomatije Dimitrija Rupela očekivan, ali istovremeno ističe da je izjava predsednika Srbije Borisa Tadića usmerena na predstojeću predizbornu kampanju jer pravila prijema u EU, kako kaže, podrazumevaju sasvim drugačije mehanizme koji ne predviđaju pojedinačni prijem zemalja u ovu organizaciju:
"Proširenje se uvek vrši kada se odluka donese regionalno. Dakle, prima se nekoliko zemalja, kao i poslednji put kada su primljene Rumunija i Bugarska. Plan EU je da se, kada se donese odluku o proširenju, a svi koji su upoznati sa unutrašnjom političkom situacijom u EU znaju ta odluka nije doneta, neki smatraju da neće biti doneta ni do 2015. godine, zemlje regionalno učlanjuju. EU ima u planu da, to svi znaju, primi Makedoniju, Albaniju, BiH, Crnu Goru, Srbiju i Kosovo u istom danu."
Na posletku, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin kaže da ne postoje ni tehnički uslovi po kojima bi Srbija u budućnosti kao članica EU mogla da blokira prijem Kosova u EU:
"To je politički nepodnošljivo. Ako država kandidat ispunjava sve uslove za članstvo u EU ona mora dobiti tu mogućnost, odnosno može postati član. Jedina vlada koja može zaustaviti državu, koja je postala kandidat, na putu ka i u EU je vlada te države kandidata. U ovom slučaju to je vlada Kosova."