Jurišića je MUP Srbije uhapsio 11. maja prošle godine pod sumnjom da je izdavanjem naređenja za napad na kolonu vojnika bivše JNA u Tuzli u svojstvu člana Kriznog i operativnog štaba opštine, u kojoj je prema optužnici poginulo 92 vojnika, počinio ratni zločin.
Prikazujući javnosti dokument odluke opštine Tuzla po kojoj se Krizni i operativni štab ovlašćuje za donošenje odluka u slučaju početka ratnih dejstava, od 26. aprila 1992. godine, na kome nema imena Ilije Jurišića, advokati optuženog, Stevan Protić i Đorđe Dozet, istakli su da sa Tužilaštvom ne žele da polemišu o tome da li se zločin dogodio, već da dokažu nevinost Jurišića koja je prema njihovim rečima evidentna. Advokat Stevan Protić kaže da je u vreme tragičnog događaja Jurišić u svojstvu rezerviste bio samo dežurno lice u stanici bezbednosti koje je prenelo naređenje svog pretpostavljenog Meha Bajrića:
"U momentu kada je već došlo do napada i kada je već došlo do puškaranja Ilija Jurišić je preneo nalog svog pretpostavljenog starešine koji je glasio 'na vatru vatrom'. 'Na vatru vatrom' je izjava, reči Ilije Jurišića, koje on nikada nije sporio i neće sporiti ni na suđenju."
Advokati Dozet i Protić su istakli da će im ključni dokaz za odbranu biti video snimak izlaska kolone JNA iz Tuzle i dokazi Tužilaštva iz kojih, kako su naveli, "proizilazi da Jurišić nije odgovoran za delo koje mu se stavlja na teret i svedocima koji to potvrđuju". Autor snimka, koji ovom prilikom nije prikazan, Sinan Alić direktor fondacije “Istina, pravda, pomirenje” ističe da će audio forenzička analiza iz San Franciska pokazati ko je prvi otvorio vatru i dodaje:
"Vojska je bila non-stop pijana, ispred prodavnica prema prvom ulazu u kasarnu se pilo pivo na gajbama, u kasarni se pucalo sve vreme. Transportne kolone iz Doboja i prema Doboju, iz Vukovara, iz Plitvica – ta kasarna je bila logistički centar za sve jedinice koje su išle prema Hrvatskoj ili su se vraćale iz Hrvatske. Dakle, njihovo šenlučenje, njihovo pijanstvo je bilo očigledno."
S druge strane, portparol Tužilaštva za ratne zločine Bruno Vekarić tvrdi da Tužilaštvo raspolaže čvrstim dokazima da je Jurišić odgovoran za zločin jer u protivnom ne bi bio u pritvoru. "Ja ne želim da pravimo suđenje pre nego što se uđe u sudnicu jer je jedino relevantan sud koji će utvrditi čiji su dokazi valjani, a čiji ne", rekao je Vekarić i podvukao:
"U Tužilaštvu isključivo tragamo za pravdom i istinom i to ćemo i pokazati u samoj sudnici. Imamo obavezu prema žrtvama, imamo obavezu prema 92 poginula vojnika i njihovim porodicama. Isto tako bilo je i 33 ranjena vojnika i mnogi od njih će se pojaviti kao svedoci u sudnici."
Istovremeno, advokat Stevan Protić kritikuje optužnicu navodeći da je njome Jurišiću dat status osobe sa komandnom odgovornošću pozivajući se na pomenutii dokument od 26. aprila 1992. godine u kojem se među članovima Operativnog štaba u Tuzli ne navodi Jurišićevo ime:
"Odbrana poseduje dokaz da je dana 26. aprila 1992. godine predsedništvo opštine Tuzla donelo odluku o formiranju operativnog štaba službe javne bezbednosti. U članu 4. te odluke decidirano su navedena imena lica koja su članovi tog operativnog štaba. U krugu tih lica nema Ilije Jurišića."
U svakom slučaju dva dana uoči početka suđenja Iliji Jurišiću, optuženom da je izdao naređenje za napad na kolonu vojnika JNA u Tuzli maja 1992. godine, Tužilaštvo za ratne zločine Srbije, svedoci i sama odbrana iznose suprotne podatke o žrtvama. Bruno Vekarić, portparol Tužilaštva za ratne zločine Srbije, i Sinan Alić, direktor fondacije "Istina, pravda, pomirenje":
"Kako to da u tom puškaranju s jedne strane imate 92 mrtva vojnika, a s druge strane nemate nikoga da je stradao."
"Četiri pripadnika MUP-a Tuzla i dva civila, dve žene koje su prelazile ulicu. Dakle, ko je prvi opalio će se utvrditi."
Podsećamo da je Tužilaštvo BIH tražilo ustupanje slučaja Jurišić, ali je ministar pravde Srbije Dušan Petrović odgovorio da to nije moguće jer je za ovo krivično delo zaprećena kazna više od deset godina zatvora.