Knaus: Mislim da je scenario onoga što će se dešavati u narednih nekoliko sedmica već pripremljen. Prva grupa evropskih zemalja ubrzo će priznati nezavisnost Kosova. Do kraja ovog meseca može se očekivati da to učiniti većina, oko 20-tak članica EU. U međuvremenu, svih 27 zemalja se složilo oko slanja misije na Kosovo.
RSE: S druge strane, kao što se i očekivalo, Rusija je žestoko osudila proglašenje nezavisnosti Kosova. Sazvana je i vanredna sednica Saveta bezbednosti. Kakve kontramere Moskva može da preduzme, ili je njen manevarski prostor sužen?
Knaus: Da, prostor Rusije za manevrisanje je sužen. Ona se doduše žestoko protivi nezavisnosti, ali to nije iznenađenje. Uostalom, njeni odnosi sa Zapadom se, nezavisno od Kosova, odavno pogoršavaju povodom niza drugih pitanja, počev od "Oranž revolucije" u Ukrajini u kojoj su pobedile prozapadne snage, a što je Moskva videla kao ugrožavanje njenih interesa i pozicije. Dakle, postoji veliko nepoverenje između Rusije i Zapada i proglašenje nezavisnosti Kosova svakako će produbiti taj jaz, ali neće imati ključnu ulogu u njihovim odnosima.
RSE: Srbija je saopštila u nedelju da se odlučno protivi nezavisnosti Kosova. Ali neki su očekivali i njene oštre mere na startu, kao što su formiranje srpskih institucija na severu Kosova, zatim primenu nekih od mera iz Akcionog plana, kao što su trgovinska blokada, prekid komunikacija sa Kosovom. Da li su vlasti u Beogradu procenile da bi to bilo kontraproduktivno ili se neke od kontramera mogu očekivati kasnije.
Knaus: Problem sa merama koje bi Srbija primenila je što one ne bi pogodile zemlje protiv kojih bi bile uperene, osim susednih. Blokadom granice sa Kosovom svakako bi se sprečio protok roba i ljudi, ali time bi bila pogođena i sama Srbija. Što se tiče severnog dela Kosova, tamošnji Srbi odavno ne učestvuju na izborima, bojkotuju institucije u Prištini. Istovremeno, uspotavljene su paralelne strukture vlasti uz pomoć Beograda. Dakle, teško da se na severnom Kosovu može još nešto suštinski novo uraditi osim posezanja za nasiljem. Problem Srbije je što ona od pada Miloševića nikada nije bila izolovana kao sada i to je možda razlog za prilično izražen konsensus u EU o priznanju Kosova. Što god da sada Beograd učini u nastojanju da podrije nezavisnost Kosova može više voditi njegovoj izolaciji nego jačanju njegove pozicije.
RSE: Da li će severno Kosovo biti neka vrsta aduta Srbije? Naime, da nastavi suštinsku kontrolo ovog dela kao i do sada, a da to EU prećutno prizna kao neku vrstu kompenzacije za Beograd zbog gubitka Kosova.
Knaus: Ne verujem u to. Mislim da se nova granica na severu Kosova može povući samo u slučaju izbijanja velikih sukoba. U normalnim okolnostima, to nije moguće. Uostalom i Rusija se u okviru Kontakt grupe saglasila sa primenom tri poznata principa, a jedan od njih je i da nema promene granica Kosova. Mislim da je gotovo nemoguće ubediti kosovske lidere da prihvate odvajanje severnog dela Kosova. Time bi se otvorila Pandorina kutija, pa bi, na primer, Albanci na jugu Srbije tražili za sebe isto što i Srbi na severu Kosova. To bi vodilo velikoj destabilizaciji ne samo na Balkanu. Najveći deo plana Martija Ahtisarija je posvećen upravo zaštiti manjinskih prava, pre svega Srba. EU šalje veliku misiju da obezbedi primenu tog dokumenta i u takvim okolnostima ne može se očekivati da će Brisel prihvatiti odvajanje severnog dela Kosova, jer bi to imalo pogubne efekte i na Makedoniju.
RSE: Međutim, na koji način će institucije u Prištini i EU reintegrisati severni deo Kosova osim na silu, imajući u vidu da Srbi vide taj region kao poslednju liniju odbrane svojih interesa?
Knaus: Mislim da bi bio besmislen pokušaj da se preko noći drastično promeni situacija na severu Kosova, gde je sadašnji status quo na snazi već četiri godine. Naime, postojeće granice Kosova niko zasada ne ugožava. Tu je raspoređena policija. Istovremeno, u severnom delu Kosova, Srbi se osećaju državljanima Srbije, imaju njen pasoš, oslanjaju se na njenu ekonomsku pomoć u funkcionisanju svojih lokalnih, paralelnih institucija. Bilo bi krajnje kontraproduktivan svaki pokušaj da se situacija odmah radikalno menja. Umesto nasilja, mnogo je celishodnije da kosovske institucije nastoje da uvere tamošnje Srbe da se proglašenjem nezavisnosti ništa nije dramatično promenilo i da im može biti samo bolje. Ljudima je potrebno vreme da to shvate.
RSE: Dok jedni smatraju da će proglašenjem nezavisnosti Kosova stanje u regionu biti stabilizovano, drugi ističu da će to imati negativne efekte ne samo na prostoru bivše Jugoslavije. Generalno govoreći, sa kakvim će se sve unutrašnjim i međunarodnim izazovima Kosovo suočiti?
Knaus: Postoji mnogo problema. Vlasti Kosova treba najpre da učine nezavisnost funkcionalnom, tačnije ekonomiju i institucije, da bi zaradili punu nezavisnost, jer sada je reč o ograničenoj. Dakle, institucije u Prištini treba da pokažu da njihovo zalaganje za multietničko društvo, uključujući i novu zastavu sa 6 zvezda koje predstavljaju različite etničke zajednice na Kosovu, nije samo retorika. Ukoliko Kosovo u tome uspe onda će Balkan biti još stabilniji. U suprotnom, ako se ispostavi da Kosovo zajedno sa misijom EU nije ostvrailo željeni cilj, onda će ono biti propala država sa ogromnim destabilizirajućim potencijalom na Balkanu.
Kada je reč o uticaju na ostale konflikte, podsetiću vas da je Kosovo usvojilo Deklaraciju o nezavisnosti još početkom 90-tih, ali ga niko nije priznao u svetu. Usledio je potom rat, intervencija NATO pakta, više od 8 godina međunarodnog protektorata i tek sada proglašenje nezavisnosti. Primer Kosova svakako pokazuje da je sticanje nezavisnosti izuzetno dug, komplikovan i neizvestan put. Dakle, ne mislim da će proglašenje nezavisnosti Kosova olakšati ostalim etničkim zajednicama u svetu da ostvare svoje težnje za samostalnom državom.
RSE:Koliko dugo će potrajati limitirana nezavisnost Kosova, odnosno da li kada može postati punopravni član UN?
Knaus: To će u mnogome zavisiti od stava Srbije. Međutim, smatram da nije u interesu Beograda da diretno povezuje pitanje Kosova sa svojim evropskim integracijama, kao što je to bio slučaj u poslednjih nekoliko meseci. Ako Srbija želi da postane članica Evropska unija u narednih 10, 20 godina, onda ne može istovremeno da podriva evropsku misiju na Kosovu i nameru Brisela da stvori stabilno Kosovo što će se povoljno odraziti i na Balkan. Smatram da to uviđa i veliki broj proevropski orijentisanih građana Srbije koji žele da njihova njihova zemlja postane članica evropskog kluba kao i Bugarska, Rumunija i ostale zemlje. Zato je potrebno već sada naći načina da se izmeni zvanična politika Beograda. Niko ne očekuje od Srbije da prizna Kosovo. Ali ukoliko bude podrivala stabilnost Kosova i misiju EU to će biti velika prepreka na njenom putu ka evropskim integracijama.