Urednik spoljne politike Balkanskog servisa Radija Slobodna Evropa.
Evropa nema svoju armiju, već njene države članice. EU se sistematski "demilitarizovala" uljuljkana "mirovnim dividendama" nakon pada Berlinskog zida, oslanjajući se na američki bezbednosni kišobran. Sada je u procepu zbog stava Trampove administracije da mora sama da se brani.
Izvršni direktor nevladine organizacije za Strateške analize u Bratislavi, Jan Cingel kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da u mnogim evropskim prestonicama još uvek postoji stav da Balkan prvo treba stabilizovati, a zatim evropeizovati.
Korejski scenario se pominje u razgovorima za okončanje sukoba u Ukrajini. Rat Severne i Južne Koreje, uz učešće Kine i SAD, okončan je primirjem 1953, ali i dan danas bez mirovnog sporazuma.
Evropskoj Uniji je trenutno stabilnost daleko važnija od nade za stvarnu demokratsku promenu u Srbiji. A i ta promena nije zagarantovana, kaže za Frauke Zebas, analitičarka Nemačkog saveta za spoljnu politiku (DGAP) sa sedištem u Berlinu.
Rat u Ukrajini dobija novu dinamiku. Trampova administracija uslovljava nastavak pomoći Ukrajini dobijanjem pristupa retkim mineralima, na šta su vlasti u Kijevu spremne.
Dok su pre svega Izrael, ali i Mađarska, pozdravile odluku Trampove administracije o sankcijama Međunarodnom krivičnom sudu, Ujedinjene nacije (UN) pozvale su na ukidanje ove mere.
Hitler je bio komunista, tvrdi Alis Vajdel, čelnica desničarske Alternative za Nemačku (AfD). Kao argument navodi i da je u Nacionalsosijalističkoj partiji u početku bilo dosta levičara, mada su oni prvi završili u Hitlerovim koncentracionim logorima.
Jedini put napred za Srbiju sada je pokretanje političkog procesa koji bi bio mnogo širi od samo vlasti i opozicije, kaže Vesela Černeva, zamenica direktora Evropskog saveta za spoljne odnose.
Osamdeseta godišnjica Dana sećanja na holokaust povodom oslobođenja logora Aušvic, održava se u senci povećanih tenzija u svetu, pre svega rata u Ukrajini, i jačanja autoritarnih i populističkih snaga čije politike podsećaju na onu koja je dovela do najvećeg sukoba i stradanja u svetskoj istoriji.
"Finlandizacija" je tokom Hladnog rata bila sinonim za neutralnost Finske suočene sa Sovjetskim Savezom kao nepredvidivom velikom silom u susedstvu.
Čak i nakon osporavanih izbora — i kada je Unija američkih država bila u opasnosti kao u vreme Građanskog rata 1861-5. godine - predsednici su se pred javnošću zakleli da će "čuvati, štititi i braniti Ustav Sjedinjenih Država".
Imetak pet najbogatijih milijardera na svetu se udvostručio od početka pandemije, dok je skoro pet milijardi ljudi širom sveta klizilo u siromaštvo, navodi se u izveštaju Oksfama za 2024.
Novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp želi da preuzme Grenland iz ekonomskih i bezbednosnih razloga.
Dok se novoizabrani američki predsednik Donald Tramp sprema da preuzme dužnost 20. januara, evropska automobilska industrija iščekuje dodatne udare zbog njegovih pretnji novim carinama.
Reputacija Rusije kao pouzdanog saveznika je dovedena u pitanje nakon pada sirijskog predsednika Bašara el Asada.
Ponovo se pominje ideja o gradnji gasovoda od Katara preko Sirije do Turske i dalje ka Evropi, nakon pada sirijskog predsednika Bašara el-Asada. Ova inicijativa je pokrenuta 2009. ali je Asad odbio, navodno, na pritisak Rusije.
Davno predloženi gasovod između Turske i Katara mogao bi da oživi nakon pada režima sirijskog predsednika Bašara al-Asada, rekao je turski ministar energetike i prirodnih resursa Alpraslan Bajraktar.
U više od 300 vazdušnih napada u Siriji od svrgavanja predsednika Bašara el Asada, Izrael je gađao vojne aerodrome, skladišta oružja i centre za elektronsko ratovanje. Cilj akcije jeste sprečavanje da vojna oprema dođe do snaga prema čijim namerama je Izrael podozriv.
Dan nakon što su pobunjenici predvođeni islamistima zbacili predsednika Bašara el Asada u munjevitoj ofanzivi, Turska je izvela napad na područje pod kontrolom Kurda na severu Sirije, pri čemu je, prema izveštajima, poginulo je 11 civila, uključujući šestoro dece.
Za samo 12 dana pobunjenička koalicija uspela je da sruši 50-godišnu vladavinu porodice Asad. Dok mnogi u Siriji slave, postavlja se pitanje šta očekuje ratom razorenu zemlju podeljenoj po mnogim osnovama sa velikim uticajem regionalnih i velikih sila koje imaju suprotne interese.
Učitajte više sadržaja...
