Urednik spoljne politike Balkanskog servisa Radija Slobodna Evropa.
Najava carina novoizabranog predsednika SAD Donalda Tramp na uvoz automobila iz EU od 10 do 20 odsto, poslednja je u nizu nevolja sa kojima se suočava ova industrija.
Postoji interpretacija spoljne politike Donalda Trampa u njegovom prvom mandatu da je bilo manje testiranja američke snage upravo zato što su ljudi mislili da je on dovoljno nepredvidiv da odgovori neproporcionalno, kaže Glen Gudman, profesor Državnog Univerziteta u Arizoni.
Mislim da Trampova jasnoća sa kojoj kritikuje status kvo nailazi na odjek kod ljudi. Mnogi od ovih ljudi najverovatnije ne mare za detalje politike. Oni samo žele da čuju nekoga ko kaže nešto što ih povezuje, kaže za RSE Cody McClain Brown, profesor Fakulteta političkih znanosti u Zagrebu.
Javni dug u svetu premašiće do kraja godine 100 hiljada milijardi dolara (100 triliona), upozorava Međunarodni monetarni fond, a sveukupna zaduživanja – uključujući i privatna – dostigla su 315 triliona, skoro tri puta više od bruto domaćeg proizvoda svih zemalja.
"Naši sistemi su zastarjeli, arhaični, ne preispitujemo ih, nastali su prije stotine godina i oni više ne služe svojoj svrsi jer se često izabiraju kandidati koji nisu izraz stvarne volje ljudi", kaže za Ismar Volić, profesor matematike i direktor Instituta za matematiku i demokratiju.
Bezos je, u "belešci našeg vlasnika" objavljenoj u ponedeljak uveče, rekao da urednička potvrda predsedničkog kandidata stvara percepciju pristrasnosti u trenutku kada mnogi Amerikanci ne veruju medijima i ne čine ništa da utiču na ishod izbora.
Koliko je ruski predsednik Vladimir Putin međunarodno izolovan nakon uvođenja zapadnih sankcija zbog rata u Ukrajini i optužnice Međunarodnog krivičnog suda u Hagu za ratne zločine.
Putin bi napao Poljsku a ne Ukrajinu da nije postala članica NATO-a, kaže za RSE Lech Wałęsa, osnivač i lider sindikata "Solidarnost" 1980-ih i prvi postkomunistički predsednik Poljske.
Mekfol ocenjuje da na Zapadu zanemaruju Putinova snažna ideološka ubeđenja za koje je spreman da mnogo toga žrtvuje.
Profesor Gregori Goz s Bušove škole za vladu i javnu upravu na Univerzitetu Teksas A&M ocenjuje da bi Teheran u slučaju napada Izraela u odgovoru mogao da gađa mete u arapskim zemljama Persijskom zalivu, pošto prethodna dva iranska udara na Izrael nisu imala puno efekata.
Asimetrične prednosti Irana i Izraela u različitim oblastima verovatno bi vodile asimetričnom, a ne direktnom sukobu.
Analitičar Brus Hofman iz Saveta za spoljne odnose sa sedištem u Vašingtonu ocenjuje da je Iran je tigar od papira osim po svojim terorističkim sposobnostima i da se slabost Teherana pokazala u njegovom neefikasnom raketnom napadu na Izrael.
Iran je napao raketama Izrael, nakon ubistva lidera Hezbolaha Hasana Nasrale, da bi sačuvao kredibilitet važnog aktera na Bliskom istoku.
Enriko Leta, koji je sad na čelu Instituta Žak Delor, ocenio je da EU često koristi reči "Putinova agresija na Ukrajinu" kao alibi za svoje probleme, dok u stvarnosti evropski problemi ne zavise samo od rata.
Ishod pregovora u procesu pridruživanja Zapadnog Balkana EU je direktno povezan sa ishodom rata u Ukrajini, kaže za RSE Vesela Černeva, zamenica direktora Evropskog Saveta za spoljne odnose i šefica ureda u Sofiji.
Robert Fico dugo vlada Slovačkom zbog nesposobnosti prozapadnih, liberalnih političara, kaže za Radio Slobodna Evropa Mikulaš Džurinda, slovački premijer od 1998. do 2006, tvorac reformi koje su od zaostale ovu zemlju svrstale u red najuspešnijih u tranziciji.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istrajno balansira u održavanju veza sa Rusijom, Kinom i Zapadom, dok je istovremeno konsolidovao moć na domaćoj političkoj sceni. Međutim, to igranje na više karata bi moglo da se negativno odrazi po njegovu poziciju ako se preigra.
Vladimir mIlov kaže da je Rusija na raskrsnici, ali postoje snage koje žele da ona postane normalna, istinska, mirna demokratija, koja brine o svojim građanima i odriče se prošlog imperijalizma.
Srbija mnogo više pokušava da se ponaša kao zapadni saveznik sa posebnim mišljenjem nego kao zemlja koja je u sredini jer nije lako ostati na ogradi, kaže za RSE Ivan Krastev, predsedavajući Centra za liberalne strategije u Sofiji, i stalni saradnik Instituta za humanističke nauke u Beču.
Učitajte više sadržaja...
