"Ako me pitate da li bi festival mogao da se organizuje u Moskvi sada, mislim da ne".
Ovako Moskovljanin i jedan od organizatora ruskog festivala urbanizma i kulture "Urbanfest" Aleksej Radčenko za RSE objašnjava zašto se organizacija ovog festivala preselila iz grada na zapadu Rusije, Sankt Peterburga, 2.400 kilometara dalje – u prestonicu Srbije.
Festival postoji od 2020. godine i čini ga niz predavanja i panela o arhitekturi, funkcionisanju gradskog saobraćaja, idejama i rešenjima za lokalne gradske probleme.
Radčenko kaže da pre tri godine nije bio problem organizovati u Rusiji ovakav događaj, dovesti eksperte iz Evrope, ukazivati na lokalne probleme u Moskvi i Sankt Peterburgu.
"Problemi su počeli sa ratom", kaže Radčenko koji se u martu 2022, mesec dana nakon ruske invazije na Ukrajinu, preselio u Beograd, kao i ostali organizatori festivala.
Od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. u Srbiju je ušlo stotine hiljada građana Rusije, ali se nisu svi u toj zemlji i zadržali.
Srbija je, inače, retka država koja je ostala otvorena za ruske državljane da ulaze bez viza.
Festival u Srbiji zbog rata i 'cenzure'
Radčenko kaže da je pre petnaest godina počeo da se bavi manjim projektima koji se tiču njegove ulice i lokalnim rešenjima u svom okruženju.
"Onda je u Moskvi došlo do stvaranja više nevladinih organizacija koje se bave saobraćajem u gradu. Njih čine arhitekte i urbanisti, ljudi koji su želeli da menjaju nešto", kaže on.
On objašnjava da su radili na projektima koji se tiču javnog prevoza, analize dobrih i loših rešenja linija, analize parkova i bezbednosti javnih prostora i da su organizovali tri velika događaja (festivala) koji se bave ovim temama. Festival je organizovan jednom u Moskvi, dva puta u Sankt Peterburgu.
"Nismo imali problema da se bavimo time u Rusiji jer su naši događaji bili posvećeni arhitekturi i saobraćaju, to se smatra obrazovnim projektima, bilo je bezbedno baviti se time", kaže Radčenko.
Međutim, sa početkom rata u Ukrajini, kako kaže, sve se promenilo.
"Veliki broj ljudi je napustio Rusiju, to su ljudi koji nisu želeli da budu deo te priče", kaže on.
On kaže da je on i većina njegovih prijatelja odabralo da se preseli u Srbiju i odlučilo da u januaru organizuje festival u Beogradu.
Smatra da u ovoj situaciji takav festival ne bi ni mogao da bude održan u Rusiji jer, kako navodi, "morali bismo da se ograničimo na ono što je bezbedno reći".
"Moglo bi da bude rizično ako, na primer, prikažete (na događaju) pozitivan primer iz Evrope ili Sjedinjenih Američkih Država. Na to se ne gleda blagonaklono. Sa druge strane, ako ukažete na problem u Rusiji, može vas dočekati pitanje zašto ukazujete na problem, a ne samo na pozitivne strane", kaže Radčenko.
Osim toga, kako navodi, nemoguće je kao ranije pozivati goste iz EU na festival u Rusiji jer su granice praktično zatvorene, odnosno za mnoge nije bezbedno da putuju u Rusiju.
On smatra da u Srbiji festival neće doživeti tu vrstu cenzure.
"Mislim da je u Srbiji bezbedno izreći kritiku", smatra Radčenko.
'Zemlja sa više demokratije'
Radčenko kaže da je u martu 2022. iznenada odlučio da se preseli u Srbiju zbog rata, ali da je o tome dugo razmišljao.
"Planirao sam deset godina da se preselim. To je bio uvek san - da odem u Prag (prestonicu Češke) ili negde u Francusku, ali sam čekao nešto, dobru poslovnu ponudu. Kada je počeo rat, to je bilo kao buđenje, rekao sam sebi da moram da idem", ispričao je on.
Izbor je pao na Srbiju iz više razloga.
"Srbija je u Evropi i kultura i atmosfera u Srbiji je mnogo 'evropskija' nego u nekim drugim državama u koje sam mogao da odem. Drugi razlog bio je jezik, znam i ukrajinski jezik, smatrao sam da mi neće biti teško da naučim srpski", kaže on dodajući da je jedan od razloga, kao i za većinu Rusa, bio taj što za boravak u Srbiji nije potrebna viza.
U Srbiji je, kako kaže, već dve godine i nije se pokajao. Smatra da u njoj ima više "demokratske atmosfere" nego u Rusiji.
"Ono što primećujem je da u Srbiji nema ni približno policije kao u Rusiji. Policije u Rusiji ima svuda, u metro stanicama, svuda su detektori metala. Video sam i neke skupove u Beogradu i nisam video mnogo policije. Takođe, čini se da je ovde bezbedno izaći na protest", ističe Radčenko.
On kaže da su ga iznenadili protesti različitih društvenih grupa u Beogradu.
"Letos sam, na primer, video neki religijski skup, ali takođe i protest poljoprivrednika. Postoji sloboda da se protestuje na različitim lokacijama i nema ograničenja ko može da protestuje", kaže on.
U Rusiji je trenutno na snazi zakon kojim vlasti mogu kazniti svakoga ko drugačije misli ili protivi invaziji u Ukrajini. Zakonom se kriminalizuje svako ko "diskredituje oružane snage".
Ljudi su isto tako bili zatvarani zbog "širenja lažnih informacija" o invaziji, što uključuje objavljivanje informacija o broju žrtava.
Pojedinci u Rusiji kažnjavani su i samo zbog javnog isticanja poruka o ratu u Ukrajini.
Takođe, ruski Vrhovni sud je 30. novembra 2023. proglasio "međunarodni LGBT društveni pokret" ekstremističkim, čime se zabranjuju njegove aktivnosti u Rusiji.
Život u Srbiji bez daljih planova
Radčenko kaže da ne misli da su građani u Srbiji "podržavaoci (ruskog predsednika Vladimira) Putina", već da ima različitih gledišta.
"Kada sam došao, mislio sam da je većina proruski orijentisana, ali sada shvatam da u Srbiji ima i dosta proevropskih shvatanja. Vidim da mnogo ljudi podržava Ukrajinu ovde, različiti su stavovi o ratu", kaže on.
Prema istraživanju beogradskog Instituta za evropske poslove iz novembra 2023. 71 odsto građana vidi Rusiju kao prijatelja Srbije.
Oko 30 odsto stanovništva, prema ovom istraživanju, smatra agresiju Rusije u Ukrajini opravdanom.
Srbija je jedna od retkih kandidata za članstvo u EU koja nije uvela sankcije Rusiji nakon invazije i zbog čega trpi kritike Evropske unije i SAD.
On ističe da su lokalni problemi kojima se bavi slični u Beogradu i Moskvi.
"Saobraćaj je uvek problem i niko ne želi da se zaglavi u saobraćajnoj gužvi i da se vozi starim autobusima. Postoji i problem zelenih površina", kaže on.
Ono što ga je, kako kaže, iznenadilo je veliki broj zainteresovanih za festival u Beogradu koji se bavi ovim temama, a koji je namenjen ruskoj publici.
"U Srbiji se 600 ljudi prijavilo da dođe, što je veliki broj. Mislim da razlog leži u tome što se organizuje u Beogradu koji ima dugu istoriju, lepu arhitekturu. Mislim da ljude zanima kako ovaj grad funkcioniše", kaže on.
Na pitanje da li bi se vratio u Rusiju, Radčenko nema odgovor. Za sada uspeva da kao IT ekspert radi u Srbiji.
"Ono što su nas prethodne godine naučile je – ne pitaj za budućnost", kaže on.
Radčenko u Srbiji ima privremeni boravak.
Više od 10.000 Rusa trenutno živi u Srbiji, pokazuju podaci Popisa stanovništva iz 2022.
Time su se ubrojali u 16. po brojnosti manjinsku zajednicu u Srbiji. Poređenja radi, 2011. bili su 20. po brojnosti.
