Generalni sekretar Ujedinjenih nacija (UN) Antonio Gutereš (Guterres) pozvao je na maksimalnu uzdržanost na hitnoj sednici Saveta bezbednosti UN 14. aprila, sazvanoj na zahtev Izraela, povodom iranskog napada na Izrael projektilima u subotu uveče.
Održavanje hitne sednice zatražio je ambasador Izraela u UN Gilad Erdan od ambasadorke Malte, koja predsedava Savetom bezbednosti, kako bi se "nedvosmisleno osudio Iran za teška kršenja međunarodnog prava", a Islamska revolucionarna garda Irana "proglasila za terorističku organizaciju".
Gutereš je u uvodnom obraćanju rekao da je Bliski istok "na ivici" i da se ljudi u regionu Bliskog istoka "suočavaju sa realnom opasnošću od razornog konflikta pune razmere".
"Vreme je za deeskalaciju i maksimalno uzdržavanje. Ni region ni svet ne mogu da priušte nove ratove", rekao je Gutereš.
On je podsetio da je upotreba sile protiv teritorijalnog integriteta ili političke nezavisnosti bilo koje države zabranjena.
Zamenik predstavnika Sjedinjenih Američkih Država (SAD) u UN-u Robert Vud (Wood) je u svom obraćanju rekao da Savet bezbednosti UN "ima obavezu da ne dozvoli da akcije Irana ostanu bez odgovora".
"Savet bezbednosti UN mora nedvosmisleno da osudi agresivne akcije Irana i da pozove Iran i njegove partnere da prestanu sa napadima", rekao je Vud.
On je najavio da će SAD u narednim danima "istražiti dodatne mere" pred Ujedinjenim nacijama kako bi Iran preuzeo odgovornost za svoje akcije.
Ambasadorka Ujedinjenog Kraljevstva (UK) u Ujedinjenim nacijama Barbara Vudvord (Woodward) je rekla da će UK nastaviti da se zalaže za bezbednost Izraela i partnera na Bliskom istoku, uključujući Jordan i Irak, nakon napada Irana na Izrael.
Iranska misija pri UN objavila je tokom noći između 13. i 14. aprila da je vojna akcija protiv Izraela pokrenuta u skladu sa Članom 51 Povelje UN, kao odgovor na izraelski napad na konzulat Irana u Damasku.
"Što se nas tiče, ovo je gotovo i ova stvar se može smatrati završenom. Ukoliko, pak, režim u Izraelu napravi sledeću grešku, iranski odgovor će biti znatno žešći", saopštila je Misija Irana pri UN.
Prema izjavama izraelskih zvaničnika, vojska Izraela je i dalje u visokoj pripravnosti nakon iranskog napada dronovima i projektilima.
Kako je javio CNN pozivajući se na izjavu izraelskog zvaničnika, višesatni sastanak ratnog kabineta 14. aprila završen je bez odluke o tome kako će Izrael odgovoriti na iranski napad.
Prethodno je Israel Katz, ministar spoljnih poslova Izraela izjavio u intervjuu za radio stanicu izraelske vojske da ta zemlja pažljivo odmerava korake nakon napada Irana.
- SAD neće učestvovati u izraelskoj kontraofanzivi protiv Irana, saopštila Bela kuća
- Iranske vlasti tvrde da su obavestile SAD o operaciji protiv Izraela
Napadi Teherana kasno u subotu 13. aprila, pokrenuti nakon navodnog izraelskog vazdušnog napada na ambasadu Irana u Damasku 1. aprila u kojem su ubijeni oficiri elitnog korpusa Islamske revolucionarne garde, podigli su tenzije i zabrinutost da bi se sukob na Bliskom istoku mogao dalje proširiti.
SAD, Evropska unija (EU), Velika Britanija, Japan, Češka, Danska, Francuska, Meksiko, Holandija i Norveška osudile su napad Irana.
SAD, najveći saveznik Izraela, kako je 14. aprila saopštio Džon Kirbi (John Kirby), portparol Bele kuće za nacionalnu bezbednost, za program Ej-Bi-Si (ABC), neće učestvovati ni u jednoj izraelskoj kontraofanzivi protiv Irana.
Prema rečima Kirbija, predsednik SAD Džo Bajden (Joe Biden) takvu poruku preneo je izraelskom premijeru Benjaminu Netanjahuu (Netanyahu) u telefonskom razgovoru 13. aprila nakon što je Iran napao Izrael.
