Murali umetnica i naučnica značajnih za emancipaciju žena kroz istoriju Srbije od nedavno krase gradove širom zemlje.
"Izuzetne žene" naslikane su na ulicama mesta u kojima su ostavile najveći trag.
Cilj ovog projekta Ambasade Holandije u Srbiji je osnaživanje žena i poboljšanje njihovog položaja u današnjem društvu.
Bio je to jedini konkurs na koji se ikada javila umetnica Marija Šoln.
"A prijavila sam se jer sam sebi rekla – moram da radim Ginu Ranjičić. Kada sam pronašla inače oskudne informacije o njoj, zapitala sam se da li su ljudi svesni koliko je Gina avangardna čak i za današnje vreme", rekla je Šoln za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Gina Ranjičić, poezija na šest jezika
Pesnikinja Gina Ranjičić, jedna od najznačajnijih figura romske književnosti 19. veka, o svom nomadskom životu pisala je na romskom, srpskom i nemačkom.
U retkim zapisima o njenim ljubavima i doživljajima pominje se da je pisala i turske, jermenske i albanske pesme.
Šoln kaže da ju je naslikala na osnovu jedinog dostupnog portreta, inspirisana njenim delom.
"Predstavila sam je u dva lika. U ogledalu je život koji se od žene u to vreme očekivao, zamišljena je i gotovo jednostavna. Dok su sa gornje strane ožiljci života koji je izabrala".
Ove žene izabrane su na osnovu istraživanja beogradskog Centra za ženske studije sa ciljem da se njihovom promocijom da uzor današnjim generacijama koje o njima malo znaju.
Partizanka feministkinja Mitra Mitrović
Namera je i da se kroz uličnu umetnost koja je dostupna svima žene osnaže, da se poboljša njihov položaj, podstaknu rodna ravnopravnost, sloboda izražavanja i LGBT prava.
"Ako sam tome doprinela i jedan odsto, super je. Želim da verujem da je mnogo više, ali to će se tek videti. Ginin mural dosta je fotografisan, pisano je o njemu, mnoge žene ga sa ponosom dele na društvenim mrežama, puno muškaraca je davalo sjajne komentare. To je dobar put ka nečemu što želimo da postignemo", kaže Marija Šoln.
Svoje mesto na zidu zgrade na Obilićevom vencu u centru Beograda našla je feministkinja i partizanka Mitra Mitrović, tridesetih godina prošlog veka urednica lista 'Žena danas', jedna od osnivačica Omladinske sekcije Ženskog pokreta, i prva ministarka prosvete nakon Drugog svetskog rata.
"Veoma je važno da se sećamo ovih ljudi koji su se izborili za slobode koje danas imamo. Ali je bitno da i dalje insistiramo na tome da ništa nije palo sa neba, da čuvamo njihovu zaostavštinu, jer je neke slobode očigledno potrebno iznova osvajati", kaže za RSE umetnica Jana Danilović, autorka murala Mitre Mitrović.
Zidna slika Mitre Mitrović završena je na Novu 2024. godinu i bila je poslednja od ukupno deset radova ove serije, od kojih su tri u centru Beograda, jedan u beogradskoj opštini Grocka, u Novom Sadu, Kruševcu, Kragujevcu, Nišu, Aleksincu i Tutinu.
Danilović kaže da je plan bio da Mitrin mural bude u rodnoj Požegi, ali da lokalne vlasti nisu dale dozvolu.
"To me ne čudi jer je ilustracija dominantnog narativa u našem društvu da isticanje jedne ovakve žene u nekoj sredini nije nešto što je poželjno. Sa druge strane, biće Mitra i u Požegi, gde ima volje ima i načina", kaže Jana Danilović.
Jelisaveta Načić, arhitektica starog Beograda
Jelisavetu Načić, prvu diplomiranu arhitekticu u Srbiji, umetnik Andrej Josifovski naslikao je u kraju koji je pre više od stotinu godina oplemenila projektima kao što su Osnovna škola Kralj Petar Prvi, crkva Aleksandra Nevskog i Malo stepenište na Kalemegdanu.
Projektovala je i prvu planski zidanu stambenu zgradu na Balkanu, kompleks radničkih stanova kod Bajlonijeve pijace u Beogradu.
Ljiljana Radošević, članica žirija u projektu 'Izuzetne žene Srbije' vodi redovne ture za obilazak ulične umetnosti Beograda.
Kaže da se posmatračima sviđaju murali, ali da suštinu dožive kada čuju priču o ovim ženama o kojima se malo zna.
"Ljudi su na primer potpuno šokirani činjenicom da je Jelisaveta Načić studije arhitekture upisala one godine kada su prvi put otvorene u tadašnjoj Srbiji", kaže Radošević za RSE.
Ideja je bila da ove žene budu predstavljene u mestima u kojima su rođene ili u kojima su ostavile najveći umetnički i naučni trag.
Ljubica Marić, dirigentkinja sa praškom diplomom
Ljubicu Marić, prvu i najuticajniju srpsku kompozitorku, u Kragujevcu je naslikala Katarina Fajgelj. Bila je prva osoba u Srbiji sa diplomom kompozicije i jedna od prvih dirigentkinja u Evropi. Školovala se u Pragu gde je bila prva dirigentkinja Simfonijskog orkestra Češkog radija.
Mural Jovanke Bončić Katerinić, arhitektice i prve žene inženjera u Nemačkoj, u Nišu su uradili Tamara Osmajlić i Stefan Stojanović.
Prva žena inženjer u Nemačkoj
Diplomirala je na muškoj Višoj tehničkoj školi u Darmštatu, kada je ta institucija po prvi put otvorila vrata ženama. Darmštatski Univerzitet dodeljuje nagradu sa njenim imenom ženama koje su ostvarile značajan naučni doprinos u oblasti materijala i geonauke, a jedna ulica u univerzitetskom kampusu nazvana je po njoj.
Između ostalog je projektovala zgrade Pedagoškog i Veterinarskog fakulteta u Beogradu, kao i Banski dvor u Banjaluci.
Svetska putnica iz Aleksinca
Zidna slika Jelene J. Dimitrijević u Aleksincu, književnice i svetske putnice, rad je Stevana Šolna.
Pisala je i objavila pesme, romane i brojne putopise. Od kraja 19. veka proputovala je Evropu, Aziju, Severnu Ameriku i Afriku, kada je upoznala Hudu Šaravi, feministkinju i intelektualku iz Egipta, i indijskog književnika Rabindranata Tagora. Bila je najmlađa članica Ženskog društva u Nišu, bolničarka u Balkanskim ratovima i članica Kola srpskih sestara i Društva književnika.
Prva režiserka Jugoslavije
Mural režiserke Vere Crvenčanin Kulenović u Novom Sadu oslikale su Sara Milojević i Dunja Ćorlomanović.
Vera je bila glumica, pozorišna rediteljka, dramaturškinja i prva žena koja se bavila filmskom režijom i scenaristikom u Jugoslaviji. Bila je aktivistkinja i komunistkinja. Kraj rata dočekala je kao članica novoosnovanog bosanskog partizanskog pozorišta Centralna grupa BiH. Dobitnica je Sterijine nagrade za dramatizaciju romana Miroslava Krleže 'Na rubu pameti'.
Prva Bošnjakinja u Skupštini Srbije
Umetnik Andrej Kolosov u Tutinu je naslikao advokaticu i političarku Hafizu Demirović. Školovala se, bila u Antifašističkom frontu žena (AFŽ) i misionarka koja je obilazila sela da bi tamo govorila o ženskim pravima. Učestvovala je na radnoj akciji za izgradnju pruge Šamac–Sarajevo, da bi potom završila Pravni fakultet u Beogradu. Postala je i prva poslanica Bošnjakinja u Skupštini Srbije. Zalagala se za ukidanje smrtne kazne u Jugoslaviji i za razvoj dečjih prava.
Zlatna Vera iz Kruševca
Mural sportkistkinje Vere Nikolić u Kruševcu naslikala je Marija Savić. Zlatna Vera, kako je prozvana posle pobede na 800 metara u trci Evropskog prvenstva 1966. u Budimpešti, bila je jedna od najboljih atletičarki Jugoslavije. U julu 1968. u Londonu je postavila svetski rekord, a tri godine kasnije i na Evropskom prvenstvu u Helsinkiju osvojila je zlatnu medalju. Važila ja za sportski uzor mladima i bila sinonim ženskog uspeha.
Žena na čelu nuklearnog instituta
Zidna slika u Grockoj Branislave Perović Nešković, fizičarke i prve žene direktora Instituta za nuklearne nauke Vinča, rad je Vuka Đurića. U petom razredu osnovne škole priključila se omladinskom komunističkom pokretu i učestvovala u borbama u Drugom svetskom ratu. Posle diplomiranja 1951. zaposlila se u Institutu Vinča gde je formirala Odeljenje za separaciju radioaktivnih izotopa i Laboratoriju za atomsku fiziku. Bila je i predsednica Organizacionog odobora Svetske konferencije o fizici jonizovanih gasova.
Istoričarka umetnosti Ljiljana Radošević u ovim muralima vidi veliki potencijal.
"Jednakost polova znači da svi imaju prava da žive svoj najbolji mogući život. Onaj ko posmatra ove žene može da dobije inspiraciju da bude najbolja verzija sebe", kaže Radošević.
Gradovi i opštine u kojima su naslikane izuzetne žene Srbije bili su partneri u projektu.
Obezbedili su lokacije i izdali dozvole za radove, što se dogodilo prvi put u istoriji ulične umetnosti u Srbiji.
Organizovane su debate o pravima žena inspirisane odabranim uzorima, a najavljena je i publikacija na tu temu.
Facebook Forum