Ruski predsednik Vladimir Putin i kineski lider Si Đinping borave u Kazahstanu 3. jula u sklopu dvodnevnog samita Šangajske organizacije za saradnju (SCO), koja je spremna da primi Belorusiju u članstvo.
Samit evroazijske bezbednosne i odbrambene organizacije Moskva i Peking vide kao instrument za suprotstavljanje uticaju Vašingtona i njegovih saveznika.
Godišnji samit lidera SCO-a u Astani takođe će pružiti vrijednu platformu za Putina jer ruski rat u Ukrajini ulazi u svoju treću godinu i ruski lider želi pokazati da nije međunarodno izolovan.
Osim Belorusije, samit bi trebao biti fokusiran na bolju koordinaciju za borbu protiv terorizma u regionu, što je i dalje visoko na dnevnom redu članova nakon napada Crocus City Hall u Moskvi u aprilu.
Lideri će također razgovarati o sigurnosnoj situaciji u Afganistanu i novom mehanizmu za investicijski fond koji je predložio Kazahstan.
"Mandat SCO-a može biti prilično nejasan i dalekosežan", izjavila je za RSE Eva Seiwert, analitičarka MERICS-a iz Berlina.
"Zvanično govoreći, ovo je sigurnosna organizacija koja se fokusira na poboljšanje saradnje među svojim državama članicama i izgradnju međusobnog poverenja u celom regionu."
Blok je osnovan 2001. sa Kinom, Rusijom, Kazahstanom, Kirgistanom, Tadžikistanom i Uzbekistanom kao članicama s fokusom na rešavanje teritorijalnih sporova i narastao je tako da se bavi pitanjima poput regionalne sigurnosti i ekonomskog razvoja. SCO je dodao Indiju i Pakistan 2017. godine, Iran 2023., a trebao bi ponovo rasti uz dodatak Belorusije ove godine.
Evoluciju SCO-a tokom njene 23-godišnje istorije u velikoj mjeri je oblikovana razvojem odnosa Kine i Rusije.
Rusija i Kina smatraju Šangajsku organizaciju za saradnju, koja promoviše zajedničke pristupe spoljnim bezbednosnim pretnjama i fokusira se na suzbijanje unutrašnje nestabilnosti, kao sredstvo za projektovanje svog uticaja širom Azije.
Na prošlogodišnjem virtuelnom samitu, ta organizacija je izdala saopštenje koje kritikuje, kako je navela, negativan uticaj "jednostranog i neograničenog širenja globalnih sistema protivraketne odbrane od strane određenih zemalja ili grupa zemalja", ne pominjući direktno širenje NATO-a i vojnu pomoć Zapada za Ukrajinu.
Kina i Rusija su proglasile partnerstvo "bez ograničenja" u februaru 2022. kada je Putin posetio Peking, nekoliko dana pre nego što je poslao desetine hiljada vojnika u Ukrajinu. Od tada su Si i Putin produbili partnerstvo.
Si i Putin veruju da se posthladnoratovska era kojom dominiraju SAD ruši. SAD smatraju Kinu svojim najvećim konkurentom, a Rusiju najvećom pretnjom koju predstavlja neka država. Predsednik SAD Džo Bajden izjavio je da će ovaj vek biti definisan egzistencijalnim nadmetanjem između demokratija i autokratija.
SAD vide Sija i Putina kao autoritarne vladare koji su suzbili slobodu govora i sproveli strogu kontrolu nad medijima i sudovima u svojim zemljama. Bajden je Sija nazvao "diktatorom", dok je za Putina rekao da je "ubica".
Temur Umarov, saradnik u Carnegie Russia Eurasia Centru u Berlinu, rekao je za RSE da, iako SCO povećava svoju međunarodnu vidljivost i geopolitičku težinu, ona i dalje ostaje organizacija koja ima tešku simboliku, ali laganu suštinu.
"Još uvek pokušava da shvati šta je to sada i šta može biti", rekao je.
U nedostatku jasnog mandata, SCO u velikoj mjeri služi kao diplomatski forum za regionalne lidere da se suoče sa Sijem i Putinom.
Kineski lider doputovao je u Astanu 2. jula u jednodnevnu državnu posjetu sa svojim kazahstanskim kolegom Kasim-Žomartom Tokajevim, a nakon samita SCO-a otputovaće u Tadžikistan u odvojenu državnu posjetu.
Si i Putin će takođe imati svoj sastanak jedan na jedan 4. jula na marginama samita, što će označiti njihov drugi susret ove godine.
Očekuje se da će prisustvovati i lideri i predstavnici zemalja nečlanica poput Azerbejdžana, Katara, Mongolije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Turkmenistana i Turske, kao i generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Guterres.
Na ovogodišnjem samitu neće biti prisutan indijski premijer Narendra Modi, a umjesto njega će prisustvovati ministar vanjskih poslova Subramanyam Jaishankar.
Niva Yau, saradnica u Globalnom kineskom središtu Atlantic Councila, kaže da izgleda da Indija gubi interes za SCO, dijelom zbog napetog rivalstva New Delhija s Pakistanom, ali i zbog stalnih tenzija s Kinom usred višegodišnjeg graničnog spora.
Ona kaže da bi ova sve veća suzdržanost Indije mogla ugroziti potencijal bloka i buduće planove Pekinga za njega.
"To smanjuje globalni profil SCO-a i ograničava neke od većih planova Kine", rekla je ona za RSE.
