U članu 4 Ohridskog sporazuma koji su potpisali Beograd i Priština jasno stoji da se Srbija "neće protiviti članstvu Kosova ni u jednoj međunarodnoj organizaciji".
Srbija je, međutim, formirala radnu grupu za sprečavanje članstva Kosova u Savetu Evrope.
Po nalogu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, u radnoj grupi su članovi Vlade i poslanici Skupštine Srbije i kako je najavljeno, ta grupa bi trebalo da državnih organa u sprečavanju članstva Kosova u Savetu Evrope.
Parlamentarna skupština te organizacije, koja je vodeća organizacija Evropi za pitanje ljudskih prava, glasaće za prijem Kosova 16. aprila, dok se konačna odluka očekuje na sastanku Komiteta ministara Saveta Evrope 16. maja.
Vučić je tražio da se odbijanje kosovskih vlasti da formiraju Zajednicu opština sa srpskom većinom iskoristi kao glavni argument protiv članstva Kosova.
On je rekao da ne treba insistirati na tome da "Kosovo nije država" jer neće imati efekta pošto je većina članica Evropske unije (EU) priznala Kosovo.
Osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom predviđeno je i Ohridskim sporazumom za normalizaciju kosovsko-srpskih odnosa, koji su strane postigle pre više od godinu dana.
Evropska unija, kao posrednik ovog sporazuma, insistira samo da obe zemlje moraju da ga sprovedu "bez daljeg odlaganja", iako ga nisu potpisale.
Portparol EU Peter Stano odbio je da komentariše napore Srbije da spreči članstvo Kosova u Savetu Evrope.
Za političke komentatore, ipak, jedini koji veruju da je Ohridski sporazum zapravo sporazum su zvaničnici Evropske unije koji su posredovali u njegovom formulisanju.
"To nisu sporazumi u skladu s međunarodnim pravom, bez obzira šta kažu EU i SAD. Kada pogledate međunarodno pravo, sporazumi za većinu zemalja moraju biti potpisani i ratifikovani. A, kao što znate, takozvani Ohridski sporazum nije potpisala nijedna strana i nije ratifikovan", rekao je Lion Hartvel (Leon Hartwell), viši saradnik na LSE IDEAS (Londonskoj školi ekonomije) u programu Ekpoze Radija Slobodna Evropa.
Srbija je lobirala protiv članstva Kosova u međunarodnim organizacijama godinama pre Ohridskog sporazuma i u nekim slučajevima je bilo uspešna u tome.
Uprkos aplikacijama za članstvo, Kosovo, na primer, nije uspelo da postane deo ni međunarodne policijske agencije, INTERPOL, ni agencije Ujedinjenih nacija za kulturu, Uneska.
Hartvel kaže da je Kosovo sada "u komplikovanoj poziciji" i da ne može mnogo očekivati od EU.
"Posle terorističkog napada u Banjskoj, EU nije preduzela nikakve mere da kazni Srbiju, iako ima mnogo indicija koje pokazuju jaku povezanost predsednika Vučića s teroristima. Prema tome, ne gajim puno nada da će EU učiniti bilo šta da odgovori Srbiji koja pokušava da spreči članstvo Kosova u Savetu Evrope", kaže Hartvel.
Tobi Vogel (Toby), iz Saveta za politiku demokratizacije u Briselu, kaže za Ekspoze da Zapad pokušava da iskoristi članstvo u Savetu Evrope kao pritisak na Vladu Kosova da formira Zajednicu opština sa srpskom većinom.
On ne isključuje mogućnost da bilo koja od zemalja kvinte (Francuska, Italija, Nemačka, SAD i Velika Britanija) odloži glasanje u Savetu Evrope.
"Ono što Kosovo može da uradi jeste da podnese nacrt statuta Zajednice Ustavnom sudu i da krene s njenim formiranjem. To je politički neprijatna stvar, ali bez toga mislim da neće biti napretka ka članstvu u Savetu Evrope", kaže Vogel.
Hartvel deli slično mišljenje.
"To Kosovu ne bi ostavilo mnogo na pregovaračkom stolu sa Srbijom, ali bi pomoglo da pokaže da je spremno da ide napred", kaže on.
Kosovski premijer Aljbin Kurti (Albin) rekao je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa 19. marta da se pitanje formiranja Zajednice ne može odvojiti od Ohridskog sporazuma, ili, kako ga on naziva, Osnovnog sporazuma. Prema njegovim rečima, trebalo bi ih prihvatati paralelno.
"Rekao sam: dobro, onda mi uzimamo paket sa Osnovnim sporazumom, Aneksom za implementaciju, nacrtom statuta sa svim mojim primedbama i kao paket potpisujemo ga ovde u Briselu... Druga strana je odbila, iako je među evropskim liderima bilo izvesnog entuzijazma za moj predlog. Znate da predsednik Srbije ostaje pri svojoj reči da ima veliki bol u ruci koja bi trebalo da potpiše ovaj sporazum", rekao je Kurti.
Analitičari ne očekuju veći pomak u procesu normalizacije odnosa Kosova i Srbije u trenutku kada je do izbora za Evropski parlament i za neke ključne funkcije u EU ostalo još nekoliko meseci.
Vogel kaže da bi EU i njene članice trebalo bi da iskoriste odlazak evropskih posrednika, Žozepa Borelja (Joseb Borrell) i Miroslava Lajčaka, kao priliku da preispitaju svoj pristup dijalogu Kosovo-Srbija.
"Potreban je novi početak i kadrovski i u formatu dijaloga. Zapad mora da promeni podsticaje u okviru kojih deluju rukovodstva Kosova i Srbije. EU i SAD moraju da shvate da će Vučić nastaviti da igra svoju sadašnju igru, ako se pravila igre ne promene", rekao je Vogel.
"To znači da treba početi da se bude strog prema njemu zato što destabilizuje region svojom iredentističkom agendom 'srpskog sveta', ne pozivati ga na večeru u Jelisejsku palatu i ne prodavati mu napredne borbene avione", kaže Vogel.
Vogel je mislio na sastanak koji je Vučić prošle nedelje održao s predsednikom Francuske Emanuelom Makronom (Emmanuel Macron) u Parizu. Vučić je posle tog sastanka rekao da je postigao dogovor o kupovini borbenih aviona od Francuske, dok je Makron rekao da će njegova zemlja obezbediti da se svaka tačka Ohridskog sporazuma sprovede.
Za više od 13 godina dijaloga za normalizaciju odnosa, Kosovo i Srbija su postigli na desetine sporazuma, ali mnogi od njih nisu sprovedeni.
U septembru 2020. godine, u prisustvu tadašnjeg američkog predsednika Donalda Trampa (Trump), dve zemlje su potpisale i sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa, čiji je deo bio i jednogodišnji moratorijum na kampanju Srbije za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova.
Srbija je do tada, uz podršku Rusije, tvrdila da je uspela da ubedi nekoliko zemalja da povuče priznanje Kosova, među kojima su: Surinam, Burundi, Liberija, Solomonova Ostrva, Madagaskar, Centralna Afrička Republika, Gana, Sijera Leone i drugi.
Kosovske vlasti, međutim, nisu potvrdile da je bilo povlačenja priznavanja.
Poslednja zemlja koja je priznala Kosovo bio je Izrael. Priznanje je učinjeno 2021. godine i predstavljalo je obavezu Vašingtonskog sporazuma.
Kosovo je i dalje ne priznaje pet zemalja EU – Grčka, Rumunija, Španija, Slovačka i Kipar – i to je, po mišljenju analitičara, prepreka samo po sebi. One su i dalje nevoljne da priznaju Kosovo uprkos činjenici da je Međunarodni sud pravde 2010. utvrdio da nezavisnost Kosova "nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom".
Međutim, za 16 godina državnosti, Kosovo je uspelo da postane deo nekoliko značajnih međunarodnih: Svetske banke, Međunarodnog monetarnog fonda, Evropske banke za obnovu i razvoj, Olimpijskog komiteta i drugih, dok je u decembru 2022. podnelo zahtev za pridruživanje Evropskoj uniji.
Kosovo već duže vreme nije dobilo dobre vesti od međunarodnih organizacija, osim što od 1. januara ove godine njegovi građani mogu da putuju bez viza u većinu zemalja EU i neke druge.
Sve oči će sada biti uprte u Strazbur 16. aprila, kada najmanje dve trećine predstavnika 46 zemalja članica Saveta Evrope mora da digne ruku da Kosovo odvede korak dalje.
