Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR) podnela je tužbe protiv štampanih i elektronskih medija zbog širenja govora mržnje u izveštajima o festivalu "Mirëdita, dobar dan" u Beogradu.
Festival koji u glavnom gradu Srbije od 2014. predstavlja savremenu umetničku scenu Kosova, u prorežimskim tabloidima je označen kao "antisrpska manifestacija", "provokacija" i "nastavak organizovane hobotnice uperene protiv Srbije, njenog naroda i predsednika (Aleksandra ) Vučića".
Ovaj narativ je tek za nijansu oštriji od onog koji su prethodnih dana iznosili i najviši predstavnici države i glavnog grada.
U saopštenju Inicijative mladih 25. juna, navodi se da je ta nevladina organizacija – koja učestvuje u organizaciji festivala "Mirëdita, dobar dan" – podnela žalbu Regulatornom telu za elektronske medije (REM) protiv "televizije s nacionalnom frekvencijom".
Takođe su podneli i krivičnu prijavu "protiv medija zbog izazivanja rasne i verske mržnje", kao i nekoliko krivičnih prijava protiv NN lica zbog "pretnji članovima organizacionog tima festivala".
Marko Milosavljević, programski koordinator Inicijative, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE), da su na meti prorežimskih medija i organizatori i učesnici festivala.
"Obrazac njihove kampanje dezinformacija jeste da se najpre mi kao organizatori predstavljamo kao promoteri kosovske nezavisnosti, što nije tačno. Potom, Albanci koji su učesnici našeg festivala, ali i generalno kao narod, se nazivaju pogrdnim imenima. O njima se govori kao o neprijateljima", objašnjava Milosavljević.
Objašnjava i da YIHR za sada ne želi javno da imenuje medije koje je Inicijativa tužila, pošto je "u planu podnošenje još niza tužbi".
Poziv na solidarnost
Ovo je prvi put da organizatori festivala podnose tužbe protiv medija koji šire dezinformacije o tom događaju.
"Mi želimo da dokazi koje smo prikupili dobiju svoj sudski epilog kroz krivične postupke, pošto je u određenim slučajevima bilo i pretnji upućenih organizatorima festivala koje su upućivali pojedinci", objašnjava Milosavljević.
Iz Regulatornog tela za elektronske medije (REM) do zaključenja teksta nisu odgovorili RSE na pitanja ovim povodom.
Inicijativa je pozvala građanke i građane Srbije da pomognu ovu organizaciju donacijama kako bi se obezbedili troškovi sudskih postupka i angažovanja advokata u prijavama protiv govora mržnje.
"Kampanja koju smo pokrenuli i poziv građanima na solidarnost i donacije je nešto što će nam služiti za dugoročnije mapiranje govora mržnje u javnom prostoru. Potrebno je graditi niti solidarnosti i ovo je jedan od tih načina", kaže Marko Milosavljević.
Rade Veljanovski, profesor Fakulteta političkih nauka (FPN) u Beogradu, kaže za RSE da je dobro što se pokreću pravne inicijative protiv medija koji krše zakone, ali dodaje da je skeptičan u pogledu ishoda.
"Moramo imati u vidu da je i naš pravni sistem takođe deo mehanizma vlasti i da tek ponekad, kao incident, donese presudu koja je po zakonu i u javnom interesu", smatra Veljanovski.
Prethodnih godina je beogradski tabloid "Informer", blizak režimu u Srbiji, u više navrata osuđen zbog propagiranja govora mržnje prema albanskom narodu.
Nekadašnja direktorka Inicijative mladih za ljudska prava Anita Mitić dobila je 2018. godine spor koji je pokrenula protiv tog lista zbog korišćenja termina "Šiptar". U presudi je potvrđeno da upotreba tog izraza predstavlja govor mržnje i diskriminaciju prema albanskoj nacionalnoj zajednici.
U julu 2023. godine doneta je i pravosnažna presuda protiv tog tabloida zbog toga što je u jednom tekstu označio Inicijativu mladih za ljudska prava kao "soroševsko-šiptarsku-fašističku organizaciju". Sud je ocenio da to predstavlja govor mržnje.
Rade Veljanovski podseća da sve ove presude nisu bitnije uticale na izveštavanje "Informera" i sličnih medija.
"Stati tome na put se može samo ukupnim društvenim promenama. Iluzija je misliti da se u medijskom sistemu može promeniti nešto pozitivno, ako se ne dogode promene na nivou vlasti. Potrebno je imati vlast koja je demokratska i koja je svesna da sve to nije dobro. To se, nažalost, ne nazire još uvek", smatra Veljanovski.
Uključila se i ulična ultradesnica
U hajku protiv održavanja festivala uključile su se i ekstremno desničarske grupe.
"Marširajte odavde" i "Niste dobrodošli", neke su od poruka koje pripadnici "Srbske akcije", "Narodne patrole" i "Kluba 451" ispisali na ulazu u Dorćol Plac, uoči festivala koji će 27. juna biti svečano otvoren.
Uz poruke nacrtani su keltski krst i runa tejvaz, nezaobilazni simboli neonacističkih grupa širom sveta.
"Srbska akcija" i "Narodna patrola" poznate su po vezama sa ruskim ultradesničarskim grupama, među kojima je i Ruski imperijalni pokret, koju su Sjedinjene Države stavile na listu terorističkih organizacija.
"Klub 451" je okupljalište srpskih ekstremno desničarskih grupa u Beogradu i mesto koje su u prethodnih nekoliko godina posetili istomišljenici iz Italije, Rumunije, Francuske i Austrije.
Marko Milosavljević kaže da postoji jasna veza između retorike najviših državnih zvaničnika, pisanja prorežimskih medija i delovanja ultradesničarskih grupa.
"U intenzitetu koliko su oštre izjave zvaničnika protiv ovakvih manifestacija vidimo slobodu nasilnika da iskazuju govor mržnje ili nasilje u javnom prostoru. To nas neće obeshrabriti, mi smo podneli prijavu MUP-u. Imaćemo festival u punom kapacitetu, onako kako smo to i zamislili", kaže Milosavljević.
Proizvodnja izmišljenih neprijatelja
Otkazivanje ili odlaganje festivala "Mirëdita, dobar dan" tražilo je više ministara u Vladi Srbije.
Ivica Dačić, ministar unutrašnjih poslova, apelovao je na organizatore da zbog preklapanja sa državnim i verskim praznikom Vidovdanom, razmotre odlaganje. On je ocenio da bi održavanje u istom danu predstavljalo "bezbednosni rizik".
Protiv održavanja "Mirëdita, dobar dan" na Vidovdan izjasnio se i ministar kulture Nikola Selaković, koji je ocenio da održavanje festivala na Vidovdan predstavlja čin "kvazi kulturnog iživljavanja".
Jednako oštru poruku poslao je i potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin, rekavši da održavanje "Mirëdita, dobar dan" na Vidovdan predstavlja uvredu na koju država Srbija treba da odgovori.
Ovaj verski i državni praznik obeležava se 28. juna u znak sećanja na Kosovsku bitku kada su se 1389. godine sukobile srpska i turska vojska.
Prethodno je predsednik Privremenog organa Grada Beograda Aleksandar Šapić pozvao 15. juna Vladu Srbije da dobro razmisli da li manifestacije poput "Mirëdita, dobar dan" treba dozvoljavati u Srbiji.
Otkazivanje festivala tražila je i ministarka za brigu o porodici i demografiju Milica Đurđević Stamenkovski, koja se nalazi na čelu desničarske stranke Zavetnici.
Ona i njena stranka su prethodnih godina učestvovali na desničarskim protestima u pokušaju da onemoguće održavanje festivala.
"Ona je danas u Vladi i zastupa manje-više identične stavove. Njene izjave dodatno dobijaju na značaju zbog te ministarske uloge", kaže Marko Milosavljević iz Inicijative mladih.
Srpsko društvo je ogrezlo u mržnji koja se generiše iz same vlasti, ocenjuje profesor Rade Veljanovski.
"Vlast u velikoj meri opstaje na tome što stalno proizvodi izmišljene neprijatelje, ljude koji misle loše Srbiji i Srbima. Na taj način režim učvršćuje svoju vlast, predstavljajući se kao da brani nacionalne interese, što je daleko od istine", kaže Veljanovski.
Otkako je pre jedne decenije prvi put održan "Mirëdita, dobar dan" je bio jedan od retkih prozora ka savremenoj umetničkoj sceni Kosova za publiku iz Srbije.
Festival je istovremeno bio i prostor u kojem se moglo debatovati o aktuelnim bolnim tačkama srpskog i kosovskog društva.
Od 2014. do danas protiv održavanja festivala protestovale su ekstremno desničarske grupe i političke partije.
Facebook Forum