Interesovanje Evropljana za predstojeće izbore za Evropski parlament znatno je veće nego uoči prethodnog glasanja pre pet godina, pokazala je anketa objavljena u sredu.
Istraživanje Evrobarometra je pokazalo da su među glavnim pitanjima u kampanji siromaštvo, zdravlje, radna mesta i odbrana.
Šezdeset odsto ispitanika reklo je da su veoma ili donekle zainteresovani za glasanje koje se održava između 6. i 9. juna, u poređenju sa 49 odsto pre izbora 2019.
Većina građana iz 27 članica EU ili 81 odsto anketiranih u februaru i martu, kaže da je međunarodni kontekst – obeležen oružanim sukobima u Ukrajini i na Bliskom istoku – doprineo da glasanje bude još važnije.
"Evropljani su svesni da su ulozi visoki", rekla je predsednica parlamenta Roberta Metsola u video poruci.
Jedino u Francuskoj nije zabeležen porast interesovanja – samo 27 odsto ispitanika u toj zemlji je reklo da ima pozitivnu sliku o Evropskom parlamentu, što je najmanje od svih zemalja u EU.
EU sprovodi redovna istraživanja Evrobarometra kako bi pratila javno mnjenje širom Evropske unije, ali ne ispituju podršku političkim partijama.
Druge nedavne ankete predviđaju da će evroskeptične i nacionalističke stranke, uglavnom sa krajnje desnice, ostvariti dobitke na izborima na kojima se bira 720 poslanika.
U istraživanju Eurobarometra, 33 odsto ispitanika je izabralo siromaštvo kao glavno pitanje kampanje, dok je 32 odsto navelo javno zdravlje.
Slede ekonomija i otvaranje novih radnih mesta, pored odbrane i bezbednosti – za oba se opredelio 31 odsto ispitanika.
Borba protiv klimatskih promena pala je na peto s trećeg mesta u istraživanju krajem 2023. godine. Za to to se opredelilo 27 odsto ispitanika.
Oko 71 odsto Evropljana je reklo da će verovatno glasati, u odnosu na 61 odsto u proleće 2019.
Prethodne ankete su pokazale da manje ljudi glasa nego što kažu da nameravaju. Izlaznost na poslednjim izborima za Evropski parlament bila je 50,66 odsto – najveća od 1994. godine.
