Momčilu Đinoviću iz Beograda (26) određen je pritvor do trideset dana zbog sumnje da je reketirao čuvenu američku produkcijsku kuću "20th Century fox" i distributersku kompaniju "MCF MegaCom Film".
Đinović je prethodno na saslušanju u Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal negirao da je od producentskih kuća iznudio uplate u digitalnoj valuti (bitkoinima), u protivvrednosti koja prelazi 10 hiljada evra. Za krivično delo za koje se tereti zaprećena je kazna od 3 do 12 godina zatvora.
Đinović je uhapšen u utorak, 14. marta, pod sumnjom da je nabavio kopiju još neobjavljenog filma "Bos bejbi", i ucenjivao američke kompanije da će film staviti na internet pre svetske premijere ako mu ne isplate 25 bitkoina, digitalne valute čija je tržišna vrednost oko 24 hiljade evra.
Nakon elektronske prepiske, koja je trajala od decembra, kompanije su na njegov račun uplatile devet bitkoina, čime je, kako je saopštio MUP Srbije, Đinović pribavio protivpravnu imovinsku korist veću od 10.000 evra. Oštećene firme su na koncu slučaj prijavile nadležnima u Srbiji, a Momčilo Đinović, sin nekadašnjeg načelnika Službe za borbu protiv terorizma u MUP-u, je uhapšen.
„Sada, kada se sve radi preko interneta, vrlo lako procuri i moguće je hakovati“, kaže scenarista i filmski kritičar Aleksandar Radivojević.
Mediji prenose da je film „Boss baby“, koji je producirao „DreamWorks“, kuća čiji je jedan od osnivača reditelj Stiven Spilberg, stigao u Srbiju pre svetske premijere, koja je u SAD zakazana za 31. mart 2017., kako bi bio sinhronizovan. Istraga bi tek trebalo da utvrdi da li je Đinović radio sam, te da li je, kako piše beogradska štampa, kopiju filma fizički ukrao iz studija distributerske kuće „MCF MegaCom Film“ ili je reč o hakerskoj mreži. U ovoj kompaniji nisu želeli govore, rekavši nam da su „sve što su imali rekli nadležnim organima“.
Navodeći da ne može da se bavi konkretnim slučajem koji je u fazi istrage, zamenica direktora Američke privredne komore Amalija Pavić podvlači značaj zaštite prava intelektualne svojine za američke investitore.
„To je svakako ozbiljan problem, a zaštita prava intelektualne svojine je vrlo osetljiva stvar za američke kompanije i tu se ne radi samo o filmu i muzici, već i o softverskoj pirateriji“, rekla je ona.
Iako je od 2004. godine, uz pomoć i podršku Američke privredne komore, zaštita intelektualne svojine u Srbiji podignuta na viši nivo, Amalija Pavić kaže da je internet „i dalje veliki izazov“.
„Klasični kanali piraterije su se skroz prebacili na internet i tu imate stalno nove načine borbe. Ono što je sprovedeno je zaokruživanje regulatornog okvira za zaštitu i specijalizacija u MUP-u i posebnim tužilaštavima, upravo za visokotehnološki kiriminal“, kaže zamenica direktora Američke privredne komore.
Nema podataka o razmerama filmske i muzičke piraterije u Srbiji, ali istraživanja iz 2015. godine pokazuju da je, na primer, softverska piraterija dostizala 67 posto, dok je prosek u zemljama Evropske unije 29 posto.
„Dok bude interneta, biće i piraterije. Na sličan način je i muzička industrija mrtva, i niko više ne kupuje albume. Velike kompanije kao što su Netflix i Amazon sve stavljaju na striming, tako da u tom smislu suzbijaju pirateriju jer je sve dostupno“, navodi scenarista Aleksandar Radivojević.
Zakon u Srbiji jasno definiše koji su državni organi zaduženi za kontrolu svake vrste prava intelektualne svojine, uz tačno podeljene nadležnosti.
„U tom sistemu se jasno zna ko šta radi. Da li je taj sistem sto posto brana pirateriji, nije, ali ni obični kriminal nije nigde nula posto, odnosno uvek imate određeni nivo“, kaže Amalija Pavić iz Američke privredne komore.
Srbija bi, prema očekivanjima Vlade, do sredine godine trebalo da otvori poglavlje 7 u pregovorima sa Evropskom unijom, koje se upravo odnosi na zaštitu intelektualne svojine. Unija je do sada u dva skrininga ocenila da Srbija napreduje u usaglašavanju pravne zaštite, a primedba je bila da se u tom procesu mora više koordinirati rad nadležnih organa, od tužilaštva, carine, poreske uprave do policije.
Facebook Forum