Trogodišnja devojčica umrla je na beogradskom Institutu za majku i dete, pošto se nije probudila iz anestezije posle operacije katarakte u ordinaciji 'Perfekte', koja je bila iznajmljena privatnoj klinici 'Ilić'. Ovim dvema bolnicama zabranjen je rad jer su obavljale zdravstvene usluge za koje nisu imale dozvole. To nije prvi slučaj smrti pacijenata na privatnim klinikama. Prošle godine, 19-godišnja Jelica Radović, preminula je nakon operacije čuklja na specijalnoj ortopedsko-hiruškoj bolnici "Decedra". Ova ustanova je zatvorena, ali joj je samo posle nekoliko meseci ponovo dozvoljen rad na osnovu dostavljenih dokaza da ispunjavanju uslove za obavljanje ortopedsko-hirurških delatnosti. Protiv četiri zdravstvena radnika iz ove bolnice podnete su krivične prijave.
Optužujući ministarstvo zdravlja da zatvara samo privatne bolnice, a da se daleko veći broj propusta dešava u državnim zdravstvenim ustanovama, predsednik Privatne lekarske komore Višeslav Hadži Tanović postavlja pitanje i kako je Decedra, koja, prema njegovim rečima, nije privatna klinika, ponovo dobila dozvolu za rad:
“Tamo su samo zidovi privatni, vlasnik je profesor Medicinskog fakulteta koji radi u državnoj službi a operacije je radio državni doktor iz bolnice koji renta salu. Pa kažite mi šta je tu privatno? Postoje ordinacije i poliklinike koje se zovu privatne a ustvari su to agencije za rentanje doktora iz državnog sektora. I upravo to stvara taj deo problema jer oni dođu, odrade svoj deo i odu. Ko se brine o pacijentu? I po četvrti put se tamo dešavaju akcidenti i dobijaju ‘ladno dozvolu – pa verovatno da imaju veze u ministarstvu.”
Doskorašnja sekretarka etičkog komiteta lekara dr Milena Jauković slaže se da se veliki broj propusta dešava u državnim ustanovama, i navodi da je osnovni problem u privatnom sektoru taj što njihov rad nije dovoljno transparentan:
“Ne mora da znači da rad u privatnim ordinacijama ne valja. Meni je žao što se takav utisak dobija. Izvinite ali mnogo veći broj pacijenata se leči u državnim bolnicama, prema toma po ovome što izlazi u javnost ispada da nam privatne ordinacije zapravo ne valjaju. Ima puno propusta da se odgovorno, ministarstvo zdravlja, obavlja sistem nadzora i kontrole, koji je vrlo često pro forme. U krajnjem slučaju, kada ministarstvo za zdravlje zatvori neku ordinaciju zbog formalnih razloga, onda se zna kako je otvoreno. Kako su onda uopšte mogli da dobiju dozvolu za rad?”
S druge strane ministar zdravlja Tomica Milosavljević navodi da Zakon precizno predviđa koji uslovi moraju biti ispunjeni da bi jedna privatna zdravstvena ustanova dobila dozvolu za rad:
“Potpuno je jasno da kada dobijete dozvolu za rad da budete specijalna bolnica za plastičnu hirurgiju, to ne znači da možete iznajmljivati salu i u njoj operisati i oko i srce i glavu, mozak i kukove... Takav rezon je duboko neetičan i neispravan.”
Milosavljević navodi da ministarstvo zdravlja teško može preduprediti tragične slučajeve, ukoliko svi učesnici u sistemu ne poštuju propise ministarstva zdravlja. Dakle, stanje se može popraviti jedino insistiranjem na uređenom zdravstvenom sistemu u kome se svaki učesnik ponaša po zakonu i propisu, poručuje Milosavljević:
“Rad svih zdravstvenih ustanova u Srbiji, i privatnih i državnih, sistematski se kontroliše redovnim stručnim nadzorom svake godine. Vanredan stručni nadzor sprovodi se po prijavi građana ili povodom ovakvih situacija koje se dese kada se sumnja na stručnu grešku. Važna je kontrola, važan je stručni nadzor ali su važni i ovi drugi elementi – poštovanje propisa. Svaki učesnik sistema mora biti odgovoran.”
A kakva je komunikacija među učesnicima sistema. Predsednik Privatne lekarske komore Višeslav Hadži Tanović navodi da tretman privatnog sektora od strane ministarstva zdravlja nikada nije bio gori. On kaže da su stručnjaci iz privatnih ustanova želeli da se uključe u rad zdravstvene inspekcije, ali da su izignorisani od stane ministarstva zdravlja:
“Privatan sektor u zdravstvu je apsolutno izvan sistema zahvaljujući politici koja se vodi a koja podseća na vreme prošlog komunizma. Ne vidim razlog da se zatvori privatna bolnica a istovremeno u državnoj se to dešava svaki dan, i tamo kao da se ništa nije desilo jer vas pokriva bolnica, mi to kao lekari najbolje znamo. Zalažem se da se postave standardi pravila igre da ne bi došlo do ‘Ovom sudim ovom ne; ako je ovaj iz državne, neće mu se ništa desiti a ako je iz privatne – daj da ga zatvorimo!’
Dr Milena Jauković rešenje problema vidi upravo u saradnji privatnog i državnog sektora zdravstva:
“Privatni lekari koji tamo rade, koji su stalno zaposleni u privatnim ordinacijama trebalo bi da su u stalnoj komunikaciji sa nekim bolnicama tako da bi lekari bili u stalnom kontaktu; mislim na stručno usavršavanje. S druge strane stalni kontakt podrazumeva i jasnost i transparentnost rada.”
I na kraju, posle međusobnih optužbi, postavlja se pitanje gde je u celoj priči pacijent. I sam ministar Tomica Milosavljević navodi da je on nije u središtu sistema, kako bi inače trebalo da bude:
“Već sledeće nedelje počinje naša velika kampanja koja se zove “Imate pravo” koja će se nastaviti mesecima i koja će insistirati na tome da svaki građanin tačno zna koja su njegova prava i da pacijent stvarno bude u središtu tog sistema.”
Optužujući ministarstvo zdravlja da zatvara samo privatne bolnice, a da se daleko veći broj propusta dešava u državnim zdravstvenim ustanovama, predsednik Privatne lekarske komore Višeslav Hadži Tanović postavlja pitanje i kako je Decedra, koja, prema njegovim rečima, nije privatna klinika, ponovo dobila dozvolu za rad:
“Tamo su samo zidovi privatni, vlasnik je profesor Medicinskog fakulteta koji radi u državnoj službi a operacije je radio državni doktor iz bolnice koji renta salu. Pa kažite mi šta je tu privatno? Postoje ordinacije i poliklinike koje se zovu privatne a ustvari su to agencije za rentanje doktora iz državnog sektora. I upravo to stvara taj deo problema jer oni dođu, odrade svoj deo i odu. Ko se brine o pacijentu? I po četvrti put se tamo dešavaju akcidenti i dobijaju ‘ladno dozvolu – pa verovatno da imaju veze u ministarstvu.”
Doskorašnja sekretarka etičkog komiteta lekara dr Milena Jauković slaže se da se veliki broj propusta dešava u državnim ustanovama, i navodi da je osnovni problem u privatnom sektoru taj što njihov rad nije dovoljno transparentan:
“Ne mora da znači da rad u privatnim ordinacijama ne valja. Meni je žao što se takav utisak dobija. Izvinite ali mnogo veći broj pacijenata se leči u državnim bolnicama, prema toma po ovome što izlazi u javnost ispada da nam privatne ordinacije zapravo ne valjaju. Ima puno propusta da se odgovorno, ministarstvo zdravlja, obavlja sistem nadzora i kontrole, koji je vrlo često pro forme. U krajnjem slučaju, kada ministarstvo za zdravlje zatvori neku ordinaciju zbog formalnih razloga, onda se zna kako je otvoreno. Kako su onda uopšte mogli da dobiju dozvolu za rad?”
S druge strane ministar zdravlja Tomica Milosavljević navodi da Zakon precizno predviđa koji uslovi moraju biti ispunjeni da bi jedna privatna zdravstvena ustanova dobila dozvolu za rad:
“Potpuno je jasno da kada dobijete dozvolu za rad da budete specijalna bolnica za plastičnu hirurgiju, to ne znači da možete iznajmljivati salu i u njoj operisati i oko i srce i glavu, mozak i kukove... Takav rezon je duboko neetičan i neispravan.”
Milosavljević navodi da ministarstvo zdravlja teško može preduprediti tragične slučajeve, ukoliko svi učesnici u sistemu ne poštuju propise ministarstva zdravlja. Dakle, stanje se može popraviti jedino insistiranjem na uređenom zdravstvenom sistemu u kome se svaki učesnik ponaša po zakonu i propisu, poručuje Milosavljević:
“Rad svih zdravstvenih ustanova u Srbiji, i privatnih i državnih, sistematski se kontroliše redovnim stručnim nadzorom svake godine. Vanredan stručni nadzor sprovodi se po prijavi građana ili povodom ovakvih situacija koje se dese kada se sumnja na stručnu grešku. Važna je kontrola, važan je stručni nadzor ali su važni i ovi drugi elementi – poštovanje propisa. Svaki učesnik sistema mora biti odgovoran.”
A kakva je komunikacija među učesnicima sistema. Predsednik Privatne lekarske komore Višeslav Hadži Tanović navodi da tretman privatnog sektora od strane ministarstva zdravlja nikada nije bio gori. On kaže da su stručnjaci iz privatnih ustanova želeli da se uključe u rad zdravstvene inspekcije, ali da su izignorisani od stane ministarstva zdravlja:
“Privatan sektor u zdravstvu je apsolutno izvan sistema zahvaljujući politici koja se vodi a koja podseća na vreme prošlog komunizma. Ne vidim razlog da se zatvori privatna bolnica a istovremeno u državnoj se to dešava svaki dan, i tamo kao da se ništa nije desilo jer vas pokriva bolnica, mi to kao lekari najbolje znamo. Zalažem se da se postave standardi pravila igre da ne bi došlo do ‘Ovom sudim ovom ne; ako je ovaj iz državne, neće mu se ništa desiti a ako je iz privatne – daj da ga zatvorimo!’
Dr Milena Jauković rešenje problema vidi upravo u saradnji privatnog i državnog sektora zdravstva:
“Privatni lekari koji tamo rade, koji su stalno zaposleni u privatnim ordinacijama trebalo bi da su u stalnoj komunikaciji sa nekim bolnicama tako da bi lekari bili u stalnom kontaktu; mislim na stručno usavršavanje. S druge strane stalni kontakt podrazumeva i jasnost i transparentnost rada.”
I na kraju, posle međusobnih optužbi, postavlja se pitanje gde je u celoj priči pacijent. I sam ministar Tomica Milosavljević navodi da je on nije u središtu sistema, kako bi inače trebalo da bude:
“Već sledeće nedelje počinje naša velika kampanja koja se zove “Imate pravo” koja će se nastaviti mesecima i koja će insistirati na tome da svaki građanin tačno zna koja su njegova prava i da pacijent stvarno bude u središtu tog sistema.”
