Dragan ŠTAVLJANIN, Ljudmila CVETKOVIC, Biljana JOVICEVIC
"Toksikološka analiza obavljena je posle obdukcije koja je utvrdila da je Milošević umro od infarkta miokarda. Doduše, pronađeni su tragovi nekoliko prepisanih lekova, ali ne u otrovnim dozama. Do sada nisu pronađeni tragovi rifampicina", pročitao je Pokar iz izveštaja okružnog tužioca u Hagu.U izveštaju se, dodao je Pokar, precizira da to znači da Milošević nije uzimao rifampicin poslednjih nekoliko dana pre smrti, zato što se taj antibiotik veoma brzo izbacuje iz organizma. Sekretar suda Hans Holthaus (Holthuis) odbacio je ocene da Milošević nije bio adekvatno lečen u pritvoru, precizirajući da je bio pod stalnim nadzorom pritvorskog lekara opšte prakse i da je imao brz i neometan pristup vrhunskim specijalistima u Hagu, uključujući osam klinika u kojima je mogao da se leči bez ikakvog čekanja na red.
Indirektno potvrđujući medijske izveštaje da su u Miloševićevoj ćeliji u pritvoru Tribunala ranije pronalaženi neprepisani lekovi i alkohol, Holthaus je, međutim, rekao da su preuzete sve potrebne mere da se to spreči. Upitan kako je moguće da se zabranjene supstance unose u pritvor, Holthaus je odgovorio da je to "goruće pitanje" na koje bi "želeo da zna odgovor". On je podsetio da je Milošević, zato što se branio sam, imao posebnu kancelariju u kojoj je primio više od 70 svedoka koji nisu bili pregledani rigorozno kako je uobičajeno u pritvoru. Na pitanje zašto ništa nije preduzeto kada su u uzorcima krvi Miloševića, uzetim nekad ranije pronađeni tragovi rifampicina, Holthaus je odgovorio da je Tribunal tek nedavno dobio izveštaj o tome i da su preduzete mere koje su smatrane dovoljnim, jer "to nije bio razlog za uzbunu, već za zabrinutost".
Predsednik Suda Pokar je rekao da će dodatna istraga utvrditi da li bi Miloševiću bio spasen život da mu je odobreno lečenje u Moskvi, podsećajući da je sudsko veće taj zahtev Miloševića odbilo, ocenjujući da on ima svu potrebnu negu, ostavljajući mogućnost da lekari iz inostranstva dođu i leče ga u Hagu. Pokar je podsetio da je naredio punu istragu, imenujući svog zamenika Kevina Parkera na čelo specilajne komisije. Pokar je rekao da ga je Parker obavestio da će analiza pojedinih pitanja trajati nekoliko sedmica.
Sekretar suda Hans Holthaus negirao je informacije da pritvorenici u
Ševeningenu štrajkuju glađu, strahujući da je Milošević otrovan. On je naglasio da "da je situacija mirna, zahvaljujući profesionalnom radu upravnika pritvora Timotija Mekfadena", dodajući da je normalno da smrt dva pritvorenika izazove "zabrinutost" ostalih. I predsednik Suda Pokar je odbacio spekulacije o haosu u pritvorskoj jedinici, ističući da zatvorsko osoblje radi svoj posao veoma odgovorno, što je potvrđeno i čestim inspekcijama da se primenjuju veoma visoki standardi.
Pokar je ponovio da žali zbog MIloševićeve smrti i činjenice da neće izrečena presuda:
"Mi shvatamo važnost procesa koji je protiv njega vođen. Međutim, u Sudu su u toku i drugi važni procesi. Nastavljamo suđenje optuženima za najteže zločine. Stoga Tribunal ostaje privržen ispunjavanju svog veoma važnog mandata, nastojeći da obezbedi ispunjavanje pravde, na što je moguće efikasan i fer način."
* * * * *
Još uvek nema pouzdanih informacija da li će supruga i sin Slobodana Miloševića doputovati iz Moskve u Srbiju na Miloševićevu sahranu. Jedan od Miloševićevih advokata izjavio je da bi, prema njegovim poslednjim informacijama, oni ipak trebalo da doputuju. Inače advokatski tim Slobodana Miloševića ustvrdio je da Milošević u Haškom tribunalu nije adekvatno lečen i da bi u suprotnom danas bio živ.
Iako je ukinuta poternica za suprugom Slobodana Miloševića ona još nije doputovala u Beograd. Naime, policija je od Okružnog suda dobila zaduženje da Mirjani Marković oduzme pasoš prilikom ulaska u zemlju i ukoliko se ona ne pojavi na suđenju moraće da je uhapsi. Zdenko Tomanović, advokat Slobodana Miloševića kaže da nema pouzdanu informaciju da li članovi porodice Milošević dolaze u Srbiju.
“Moja poslednja informacija je da dolaze ali zaista ne bih mogao da vam tvrdim.”
Miloševićevi advokati su na konferenciji za novinare izjavili da je bilo više lekarskih izveštaja koji su zaključivali da je Miloševiću potrebna hospitalizacija, adekvatna medicinska nega i da postoji rizik od infarkta miokarda od čega je i Milošević i umro. Međutim, oni kažu da Milošević nije želeo da ide u bolnicu ni u jednoj zemlji članici NATO niti u holandsku bolnicu, jer je govorio da bi ga tamo otrovali. Njegovi advokati negirali su i tvrdnje pojedinih holandskih lekara i izveštaja Haškog tribunala da Milošević nije uzimao lekove jer se pokazalo da je imao malu koncentrciju lekova u krvi. Takođe su porekli pojedine navode da je Milošević sam uzimao lek protiv lepre i turbekoloze kako bi izdejstvovao lečenje u Moskvi, te da su mu oni doturali te lekove. Branko Rakić, jedan od Miloševićevih advokata.
“U periodu od kada je počeo ovaj zimski odmor, a to je negde bilo mislim oko 12. decemra ili tako negde, pa do tog 12. januara kada je izvađena ta krv, znači u čitavom periodu od mesec dana gospodin Milošević nije nikoga primio od svedoka i nikoga uopšte nije primio. Ja sam bio jedina osoba koja je imala tada fizički kontakt sa njim a ja znam da ja ništa nisam unosio, niti može da se unese.”
Međutim, advokat Dragoslav Ognjenović ide i korak dalje. U krajnjoj liniji čak i ukoliko i neko uneo nešto i pritvorsku jedinicu Tribunala, pa ko je za to odgovoran, ko bi za to mogao biti odgovoran? Pored svih kontrola, pored svih detektora, pored onoga što sam već objasnio da smo svi bili manuelno pretresani, dakle, gotovo skidani do gole kože prilikom ulaska.”
Inače, još uvek se ne zna pod kakvim znamenjima će Milošević biti sahranjen te da li će biti verskog obreda. Član organizacionog Odbora za sahranu Slobodana Miloševića Miletić Mihajlović najavio je i dolazak gostiju i iz inostranstva.
“Dosadašnji taj broj je negde oko 50 zvaničnika. Od tih zvučnih imena, da tako kažem, imam informaciju da gospodin Zjuganov treba da dođe, zatim Remzi Klark iz Sjedinjenih Američkih Država, biće i iz Grčke, biće ambasadora.”
* * * * *
Izvjesno je da će organizovano na sahranu Slobodana Miloševića iz Crne Gore ići samo predstavnici manjih, vanparlamentarnih stranaka, predvođeni Narodnom socijalističkom strankom, Srpskom radikalnom strankom za Crnu Goru i Socijalističkom partijom Jugoslavije koja organizuje i prevoz za zainteresovane.
U najjačoj opozicionoj stranci – Socijalističkoj narodnoj partiji, Miloševićevom koalicionom partneru sve do pada režima, na pitanje da li će neko iz te stranke prisustvovati njegovoj sahrani u Požarevcu, portparol Miomir Vojinović, odgovorio je:
„Socijalistička narodna partija Crne Gore ostavlja svakom svom članu i simpatizeru da se, shodno svom ličnom osjećaju i odnosu, opredijeli da li da prisustvuje sahrani bivšem predsjedniku Srbije i Savezne Republike Jugoslavije Slobodanu Miloševiću.“
Isto pitanje postavili smo i portparolu Srpske narodne stranke Dobrilu Deadiću, koji je rekao sljedeće:
„Slobodan Milošević je centralna politička figura novije srpske istorije i čovjek koji je pokušao da spriječi razbijanje bivše socijalističke Jugoslavije štetno za srpski narod. Ukoliko mi profesionalne obaveze to dopuste, otići ću bez premišljanja na sahranu Slobodana Miloševića.“
Eksplicitniji su bili u Narodnoj stranci i Demokratskoj srpskoj stranci. Portparol Narodnjaka Ivanka Antović:
„Takva mogućnost nije ni razmatrana.“
Simonida Kordić iz Demokratske srpske stranke:
„Ne, zvanična delegacija ne ide na sahranu.“
Podsjećamo da se zvanična Podgorica, povodom Miloševićeve smrti, nije oglašavala, a da je premijer Milo Đukanović rekao da smatra neuputnim da se bilo ko iz javnog života Crne Gore upliće u njegovu sahranu.
Građani Podgorice moći će da zapale svijeće za pokoj Slobodana Miloševića ispred Hrama Hristovog Vaskrsenja u subotu u 15:00 sati. Taj skup organizuje bratstvo Miloševića, udruženje Vasojevića „Vaso“ i Udruženje boraca ratova od 1990. godine. Crkvenog obreda, međutim, neće biti, kako nam je kazao paroh podgoričke opštine Velibor Džomić:
„To je njihov lični čin kojim oni izražavaju svoj odnos prema preminulom Slobodanu Miloševiću, tako da neće biti nikakvog crkvenog obreda.“
U dnevnom listu „Dan“, godinama bliskom Miloševiću, danima se objavljuje po nekoliko stranica čitulja. Danas je osam i po stranica bilo ispunjeno Miloševićevim umrlicama različite veličine, od manjih do cijele stranice. Cijena čitulja u ovoj dnevnoj novini, kreće se od pet do pet stotina eura. U „Pobjedi“, u kojoj se takođe objavljuju umrlice, objavljeno je samo nekoliko. A u Beranama, u centru Vasojevića, odakle potiče Milošević, na trgu je organizovano upisivanje u knjigu žalosti, u koju se upisalo više hiljada građana sa sjevera Crne Gore:
„Bivši predsjednik, ja ga zovem komandant, Slobodan Milošević, inače mome sinu, koji ima četiri godine, sam dao ime po njemu, za ovaj kraj znači ono što znači njegovo ime – slobodu. Organizovali smo upis u knjigu žalosti samoinicijativno, nas nekoliko istaknutih patriota ovog grada. Svaka stranica je doslovno zalivena sa mnogo suza.“
„Mislim da će iz Crne Gore nekoliko hiljada građana otići da oda posljednju počast predsjedniku Miloševiću.“
„Rođaci smo. Prvi put sam vidio predsjednika kada sam bio na Gazimestanu. Tada je bilo milion ljudi na Kosovu. Ja sam sve vrijeme bio uz njega. Čak sam bio i dobrovoljac.“
„Posebno me je oduševila omladina Berana. Masovno su se upisali u knjigu žalosti: ,Samo recite, nećemo da budemo sluge NATO pakta, Amerike, Njemačke, Vatikana…‘“
U medijima, danima udarna vijest o smrti i sahrani Slobodana Miloševića, polako prelazi u drugi plan. Jedino se televizija Elmag juče u nekoliko navrata uživo uključivala u prenos iz Doma revolucije u Beogradu, gdje se nalaze Miloševićevi posmrtni ostaci.
