Poseta izaslanika Evropske unije (EU) za dijalog Miroslava Lajčaka Kosovu i Srbiji je "birokratska" i trenutno je nemoguće da dođe do nastavka dijaloga o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, kažu Emir Abraši (Emir Abrashi) iz nevladine organizacije Demokratija plus u Prištini i Dušan Janjić iz beogradskog Foruma za etničke odnose.
Dodaju da je u ovom trenutku nemoguće da dođe i do implementacije Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa.
Izaslanik EUza dijalog, Miroslav Lajčak, je 18. juna u iznenadnoj poseti Kosovu izjavio kako Priština i Beograd moraju da preduzmu korake za sprovođenje ovog sporazuma, te podsetio da pristup EU fondovima zavisi od toga.
Lajčak se u Prištini sastao sa zamenikom premijera Kosova Besnikom Bisljimijem (Besnik Bislimi), dok će se 19. juna u Beogradu sastati sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Kako je izjavio, sa premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem (Albin Kurti), koji vodi dijalog na najvišem političkom nivou, nije se sastao zato što je on otputovao vani. Kurti 19. juna boravi u Nemačkoj na poziv specijalnog predstavnika Nemačke za Zapadni Balkan Manuela Sarazina, gde je, kako je najavljeno, trebao da gleda fudbalsku utakmicu Hrvatske i Albanije.
Nakon sastanka, Bisljimi je istakao važnost "potpisivanja i pune implementacije sporazuma, kroz izbalansiran, ravnopravan i pravičan plan redosleda". On je dodao i da je Srbija kontinuirano kršila sporazum, posebno član koji se odnosi da neće ometati učlanjenje Kosova u međunarodne organizacije, što je Srbija činila kada se razmatralo članstvo Kosova u Savetu Evrope prošlog meseca.
Priština i Beograd su prošle godine prihvatili Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa na predlog Evropske unije, koja posreduje u dijalogu od 2011.
Međutim, premijer Kosova Aljbin Kurti insistira na potpisivanju ovog Sporazuma pre početka implementacije, dok je Srbija iznela svoje "crvene linije”, odnosno navela da "nikada neće prihvatiti članstvo Kosova u Ujedinjenin nacijama”.
Sporazum je ipak, prema navodima Evropske unije, pravno obavezujući za obe strane iako nije potpisan. Njime se, pored ostalog, predviđa da će Srbija prihvatiti simbole, dokumenta i diploma Kosova.
Kosovo se, s druge strane, obavezalo da će srpskoj zajednici dati određeni nivo samomenadžiranja što u praksi znači formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom.
Mogu li strane da se vrate za pregovarački sto?
Politički analitičar ispred organizacije Demokratija plus, Emir Abraši, iz dva razloga ne veruje da će izaslanik za dijalog Miroslav Lajčak uspeti da ubedi strane da sednu za pregovarački sto:
"Prvo, činjenica je da je Evropska unija u prelaznoj fazi (nakon izbora), u kojoj se odvijaju unutrašnji pregovori o formiranju novih institucija EU. Dakle, fokus u Briselu je negde drugde, a ne na dijalogu o normalizaciji odnosa. Drugo, gospodin Lajčak je pri kraju svog mandata, dok je njegova reputacija neutralnog posrednika, posebno u Prištini, veoma narušena”.
Lajčak je trebao da započne mandat ambasadora u Švajcarskoj od 1. septembra ove godine, ali je rekao da je od njega zatraženo da na funkciji izaslanika EU za dijalog Kosova i Srbije ostane do kraja januara 2025. godine, te da do tada ima puno posla.
Kurti i Vučić su 14. septembra 2023. godine poslednji put razgovarali o implementacji Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa ali pomaka nije bilo zbog suprotstavljenih stavova. Oko nedelju dana kasnije, 24. septembra, u mestu Banjska na severu Kosova oružana grupa Srba je napala Policiju Kosova, kada je ubijen narednik Afrim Bunjaku. Kosovo je za ovaj napad optužilo Srbiju, što je zvanični Beograd negirao.
U međuvremenu su predstavnici zapadnih zemalja u nekoliko navrata pokušali da Kurtija i Vučića privole da ponovo sednu za pregovarački sto i razgovaraju o koracima za implementaciju Sporazuma o normalizaciji odnosa, ali bezuspešno.
Takođe, šefovi pregovaračkih timova Kosova i Srbije Besnik Bisljimi i Petar Petković u Brisel su odlazili samo kako bi se razgovaralo o prevazilaženju neke krize, ali ni tu nije bilo pomaka. Jedna od poslednjih kriza je nastala nakon što je Vlada Kosova početkom godine odlučila da ukine upotrebu srpskog dinara, čemu se srpsko stanovništvo usprotivilo jer ima primanja iz budžeta Srbije.
Da do nastavka dijaloga može doći u skorije vreme, ne veruje ni Dušan Janjić iz beogradskog Foruma za etničke odnose.
On smatra da poseta Lajčaka Kosovu i Srbiji nije vezana za preduzimanje konkretnih koraka u okviru dijaloga, već da se radi "o birokratskoj poseti" uoči rasprave ministara spoljnih poslova EU o ukidanju kaznenih mera Kosovu.
Visoki predstavnik EU Žozep Borelj (Josep Borrell) je 18. juna predao državama članicama svoj izveštaj, a prema izvorima RSE preporučuje se ukidanje mera, koje su uvedene juna prošle godine nakon visokih tenzija u opštinama sa srpskom većinom na severu Kosova usled dolaska na vlast gradonačelnika albanske nacionalnosti.
Janjić: Decenija pregovora bez napretka na terenu
Dušan Janjić smatra da EU treba da preuzme odgovornost za neuspehe u dijalogu i pogoršanje bezbednosne situacije na Kosovu, te dodaje da je kao posrednik u dijalogu isključila javnost iz celog procesa, što je "nanelo štetu” celom procesu.
"Nikada gori bezbednosni odnosi između Srbije i Kosova nisu bili, nikada gori odnosi između Srba (na Kosovu) i kosovskih vlasti- kaže Dušan Janjić.
Dodaje da su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti, koji vode razgovore na političkom nivou, iskoristili prostor koji im je dala EU da se "igraju” dijalogom i stvaraju krize radi ličnih političkih poena.
U tom kontekstu zaključuje da je, uprkos dijalogu, u poslednjih desetak godina umesto normalizacije došlo do zaoštravanja odnosa.
"Nikada gori bezbednosni odnosi između Srbije i Kosova nisu bili, nikada gori odnosi između Srba (na Kosovu) i kosovskih vlasti. Dakle, mi smo imali barikade sa naoružanim ljudima, onda je najavljen 'konflikt menadžment' koji je završen kaznenim merama prema Kosovu i koje će sada da budu ukinute", kaže Janjić.
Veruje da do ozbiljnijeg napretka u dijalogu neće doći ukoliko SAD i Velika Britanija ne uzmu aktivnije učešće. Ove dve zemlje su do sada podržavale dijalog kojim posreduje Evropska unija.
Abraši: Dijalog nema alternativu
Emir Abraši pak napominje da, uprkos suprotstavljenim stavovima, dijalog o normalizaciji odnosa nema alternativu, te da je od velike važnosti da političko rukovodstvo u Prištini i u Beogradu ozbiljno shvati taj proces.
Očekuje i da će Priština i Beograd pokazati dobru volju kada je reč o rešavanju otvorenih pitanja.
"To se može postići samo izbegavanjem podizanja tenzija i primenom svih dogovora postignutih u ovih 13 godina pregovora – čak i ako to znači jednostrano", smatra Abraši.
Ono što se vidi kao moguće podizanje tenzija od strane međunarodne zajednice jeste najava Kosova o otvaranju glavnog mosta na Ibru u Mitrovici, koji grad deli na južni i severni deo.
Iako postoji Briselski sporazum o otvaranju mosta, Evropska unija je rekla da do toga treba da dođe na miran način, u razgovoru sa lokalnim stanovništvom. Iz misije KFOR-a, čiji su inače pripadnici na samom mostu, pak kažu da se svaka odluka u vezi otvaranja mosta za saobraćaj treba doneti u okviru Briselskog dijaloga
Facebook Forum