"Ukoliko Srbija nastavi u ovom pravcu, učlaniće se u Evropsku uniju, ali neće biti prva koja nije u NATO", poručio je predsednik Češke Miloš Zeman tokom susreta sa svojim srpskim kolegom Aleksandrom Vučićem.
Takođe, odgovarajući na novinarsko pitanje, Zeman je naveo da će postaviti pitanje da li je moguće preispitivanje češkog stava o nezavisnosti Kosova:
"Kad sam bio u Knesetu (izraelski parlament prim.red.), govorio sam da, nažalost, nisam diktator. Tako da, u tom smislu, ono što mogu da kažem jeste da, kada se za oko mesec dana sastanu svi najviši organi vlasti u zemlji, upitaću da li bi bilo moguće da se to učini. Ministar Metnar (Lubomir, češki ministar odbrane) je već izjavio da je bila greška što smo priznali nezavisnost Kosova, tako da će bar on biti na mojoj strani. A kako će biti na drugoj strani, videće se za mesec dana".
Istovremeno, njegov portparol Jrii Ovčaček tvitovao je poruku kojom navodi da je Zeman na konferenciji za novinare u Beogradu rekao da će na sledećem sastanku čeških ministara pitati da li može da se napravi korak u vidu povlačenja priznavanja Kosova.
Usledila je izjava predsednika češkog Senata Jaroslava Kubera, koji je kazao da je ideja predsednika Miloša Zemana da Češka ukida priznanje Kosova nerealna.
"To je upravo rekao da bi ugodio Srbima, ali ništa od toga ne sledi. On nema autoritet da to promeni", rekao je Kubera, prenosi portal iDNES.cz.
Zeman je juče doputovao u glavni grad Srbije u trodnevnu posetu. Današnji dan provodi u susretima sa čelnicima države.
Zeman je govorio o prilikama na Kosovu, posebno govoreći o poziciji u kojoj je tamošnji odlazeći premijer Ramuš Haradinaj.
"Haški tribunal je pre nekog vremena objavio vest gde je izrazio podozrenje u vezi ratnih zločina kosovskih predstavnika, a mislim da je zbog toga ostavku dao i predsednik vlade. Dozvolite mi da kažem lično mišljenje da država koju predvode ratni zločinci ne bi trebalo da se nalazi u zajednici demokratskih zemalja", naveo je Zeman.
Podsetimo, Haradinaj je u julu podneo ostavku na poziciju premijera Kosova budući da je dobio poziv od Specijalnog suda za ratne zločine na Kosovu u svojstvu osumnjičenog. Još nije poznato za šta se Haradinaj sumnjiči.
Zeman je takođe naveo da Srbija i Češka "imaju zajedničke sudbine".
"Hvala Srbiji što je stala na našu stranu 1938. i 1968. kada su nas okupirali Sovjeti. Iskreno cenim prijateljstvo između srpskog i češkog naroda i upravo zbog toga sutra ću primiti Emira Kusturicu koji je studirao u Češkoj, dodeliću mu medalju za zasluge 28. oktobra. To je simbol za ljude koji su studirali u Pragu", rekao je Zeman.
"Imali smo sveobuhvatan razgovor, razgovarali smo o bilateralnim odnosima", naveo je Vučić tokom zajedničkog obraćanja.
"Srbija i Češka su više nego utrostručile robnu razmenu. Češka je četvrti najveći investitor u Srbiji, a najznačajnija je saradnja u oblasti inovacija. Razgovarali smo i o politici, o teškoćama Srbije na putu ka EU i u odnosima sa Prištinom. Nadam se da ćemo uspeti da očuvamo naše nacionalne interese. Zahvalan sam Milošu Zemanu što smo doživeli veliko poštovanje. Retki su takvi prijatelji", izjavio je Vučić.
"Veoma smo zahvalni Zemanu zbog odnosa prema Kosovu. Rekao sam mu da samo kompromisima možemo da dođemo do rešenja problema. Nastavićemo politiku vojne neutralnosti. Smatram da je to najbolja odluka Srbije. Istovremeno, imamo dobre odnose sa NATO ali rane od 1999. nisu zacelile. Gledamo u budućnost, radimo svoj posao, i činimo sve da naša zemlja ima sigurnost i mir. Želimo da ovaj vek bude vek mira", dodao je Vučić.
Prethodno su, u okviru posete češkog predsednika, ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin i njegov češki kolega Lubomir Metnar potpisali u Palati Srbija sporazum o saradnji u oblasti odbrane.
Ministar bez portfelja u Vladi Srbije zadužen za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović i češki ministar trgovine Karel Havliček potpisali su Memorandum o razumevanju između Popovićevog kabineta i Ministarstva industrije i trgovine Češke o saradnji u oblasti inovacija, veštačke inteligencije i robotike.
Sa češkim predsednikom je u Srbiju došlo i skoro 50 privrednika i četiri ministra.
