Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker upozorio je da neumitno opada moć Evrope u svetu dok su političari u EU zastrašeni mogućnošću da se prvakinja francuske nacionalističke desnice - Nacionalnog fronta, Marin Lepen na izborima u aprilu približi predsedničkoj fotelji, što bi EU uzdrmalo iz temelja.
Junker je u programskom izlaganju na belgijskom univerzitetu Luven la Nev predočio da sve više građana gubi poverenje u sposobnost institucija EU i nacionalnih vlasti i političara da obuzdaju nepovoljne socijalne i ekonomske posledice neoliberalnog svetskog poretka, i da zaštite EU od terorizma i masovne ilegalne imigracije.
"Mi, Evropljani, stanovnici smo najmanjeg kontinenta na svetu… minijaturni smo, teritorija EU je 5,5 miliona kvadratnih kilometara, a Rusija koja je naš sused - zar ne, ima teritoriju od skoro 18 miliona kvadratnih kilometara", rekao je Junker.
Dodao je da "mi mislimo da smo i dalje gospodari sveta, što nikad nismo ni bili, i što nećemo ni biti, jer svetu uostalom i nije potreban gospodar".
"Imamo moćnu privredu, ali ona gubi snagu", rekao je Junker i ukazuje na to da je samo pre par godina evropska privreda činila 30 svetske, sada je pala na 25 odsto, a kroz par godina će doći na 20 odsto učešća u svetskoj privredi.
"Kroz 15 godina nijedna država Evropske unije neće više biti članica Grupe 7 najmoćnijih država… a rast stanovništva je u očajnom stanju", rekao je Junker, uz opasku da su Evropljani 1900. godine činili 20 odsto svetskog stanovništva, a sada jedva šest odsto.
Junker je podržao nastavak izgradnje i ujedinjavanj EU kroz jačanje jedinstvenog tržišta, "digitalne ekonomije", evropskog tržišta kapitala, energije, evropske odbrane, za koju kaže da je zalog budućeg samostalnijeg delovanja EU u svetu.
Šef Evropske komisije je takođe naglasio da EU "u dve brzine" predstavlja neumitan izlaz iz situacije u kojoj se našla posle odluke Velike Britanije da izadje iz članstva - "što je tragedija".
Objasnio je da su "dve brzine" nužnost jer one članice koje žele da brže napreduju i ujedinjuju se u nekim oblastima, nikako ne mogu i ne treba da čekaju one koje za to još nisu spremne ili to i ne žele, i to "upravo zato što živimo u doba kada je malo spremnosti da se s oduševljenjem govori o Evropi".
Junker je u govoru nastojao da odagna bilo kakve sumnje u postojanje "evropskog militarizma" zbog jasnog nastojanja i spremnosti ključnih članica EU da krenu u izgradnju daleko moćnije evropske odbrane.
To je i posledica dolaska Trampa na vlast u Vašingtonu i njegovog zahteva da "Evropljani, a ne američki vojnici, brane evropsku decu", kako je naveo Junker. Primetio je da Amerikanci za vojsku daju 600 milijardi dolara godišnje, a Evropljani 250 milijardi, a da je borbeni kapacitet Evrope samo 12 odsto američkog.
