"Bio sam u pravu - crvene linije su blizu", poslednja je u nizu izjava predsednika Srbije Tomislava Nikolića o Kosovu – ovoga puta povodom navodnih novih uslova o priznanju nezavisnosti.
Nikolić je rekao i da će Vlada Srbije imati njegovu bezrezervnu podršku ako na uslove koje je, kako je rekao, Priština postavila za nastavak dijaloga, odbaci kao besmislene. Trenuci u kojima Nikolić često pominje Kosovo podudaraju se sa svakodnevnim licitiranjem u javnosti o potencijalnim kandidatima pet meseci uoči raspisivanja predsedničkih izbora u Srbiji. Ali i činjenicom da vladajuća Srpska napredna stranaka još nije predstavila svoju akviziciju.
Za sada je iz vladajućeg tabora jedino poznato da će ime kandidata za funkciju koju obavlja njen dojučerašnji član Tomislav Nikolić (napustio partiju nakon stupanja na dužnost 2012.) objaviti tik uoči samih izbora.
Ako bi nastavila postojećim kursom Srbija bi na kraju procesa evrointegracija trebalo u potpunosti da normalizuje odnose sa Kosovom i precizno odredi broj stanovnika i državnu granicu. Posledica bilo kakvog odudaranja od toga je da ne bi mogla biti članica Evropske unije.
"Vlada Srbije i naprednjaci komuniciraju sa onim interesno racionalnijim segmentom, a sa ovim nacional-patriotskim, emotivnim, vrednosnim segmentom komunicira predsednik države", objašnjava za Radio Slobodna Evropa novosadski univerzitetski profesor Jovan Komšić.
On ne isključuje mogućnost da između, kako ih naziva, dve platforme u bliskoj budućnosti iskrsnu vidljivije suprotstavljenosti.
"One su trenutno u nekoj vrsti trpeljivosti, tolerancije, međusobnog popunjavanja - komplementarnosti. Da li će biti komplementarne i za nekoliko meseci ili koju godinu? Videćemo. Menjaju se odnosi snaga u zavisnosti od konsekventnog proevropskog kursa", smatra profesor Komšić.
Balada zvana Briselski sporazum
Sam Nikolić u poslednje vreme u iznosi tvrđe stavove u vezi sa aktuelnim političkim pitanjima – ponajviše o krizi dijaloga Srbije i Kosova, ali i sporu u vezi sa kombinatom Trepča. Nije, međutim nedavno propustio i da se novinarima pohvali svojim dosadašnjim radom.
"I sada tvrdim da odlično obavljam svoj posao. Sve primedbe su potpuno besmislene i odnose se na to da li sam dobro vezao pertle ili nisam, a ne da li sam uradio nešto dobro za Srbiju. Neko će nekad bolje da ga radi, ali sada ne vidim da bi to neko mogao bolje", rekao je Nikolić.
Nedavno je u Sankt Peterburgu, prilikom imenovanja Genadija Timčenka, ruskog biznismena pod sankcijama Sjedinjenih Dražava za počasnog konzula Srbije u Rusiji, problematizovao eventualni ishod razgovora Beograda i Prištine pitanja koje je visoko kotirano u napretku na evropskoj agendi Srbije.
Koliko je realno da se nekakav pragmatičniji pristup ovoj temi iskristališe kao kriterijum za izbor predsedničkog kandidata u redovima naprednjaka?
"To dosta zavisi od toga u kom pravcu će se voditi državna politika Srbije", smatra Dejan Vuk Stanković, politički analitičar koga bije glas da naginje Srpskoj naprednoj stranci, a nedavno je učestvovao i na otvaranju kontroverzne izložbe "Necenzurisane laži" naprednjaka u Kruševcu.
"Teško je očekivati da će taj liberalniji stav imati bilo ko mimo premijera Vučića. Ali on, koliko znam, nije sklon kandidaturi za predsednika Srbije i više puta je to decidno negirao. I tu treba znati šta su granice tog liberalno-pragmatičnog stava. Mislim da ni od jednog srpskog političara ne treba da očekujete da uspostavi diplomatske odnose sa Kosovom. To u ovom trenutku nije realno i pitanje je u kom će biti realno. Bez obzira što to deluje kao da bi moglo biti na kraju balade koja se zove Briselski sporazum", smatra Dejan Vuk Stanković.
Kosovo kao lakmus papir
Dijalog Beograda i Prištine na najvišem poltičkom nivou, otpočeli su još 2013. godine tadašnji predsednici dve strane Tomislav Nikolić i Atifete Jahjaga. Međutim, Nikolić je ubrzo predao štafetu tadašnjem premijeru Ivici Dačiću. Time je, prema mišljenju Dušana Janjića, poznavaoca prilika na Kosovu ali i osobi koja figurira kao jedan od predsedničkih kandidata, pokazao da nema razumevanja za to pitanje.
"To je lakmus koji je već na sednici Generalne skupštine UN pokazao da Nikolić ne želi da se problem Kosova rešava. Dakle, Nikolić je jasno pokazao da ne razume suštinu kosovskog problema. Neće nikada biti prihvaćen ni u regionu ni na Kosovu zbog njegovih stavova. To što on sada zaoštrava retoriku, to je njegovo prirodno stanje i tu deluje najubedljivije. To nije samo retorika – to je politika", smatra Dušan Janjić.
U zavisnosti od političkog trenutka, Kosovo u javnosti Srbije dobija poziciju top teme koja pod težinom ekonomskih problema odlazi u drugi plan, primećuje profesor Jovan Komšić. To je, zaključuje on, možda i bolji modus za pronalaženje predsedničkog kandidata – ukoliko se unutar SNS-a ne postigne dogovor da to ponovo bude Tomislav Nikolić.
"Za perspektivu države i same Vlade Srbije je ključno pitanje kako će verodostojno artikulisati interes građana. Priče o časti i dostojanstvu su bile priče koje su proporcionalno rasle što smo imali manje i gubili više dostojanstva u realnom životu. Najgromoglasnije su bile kada smo bili svedeni na nivo građana afričkih država sa 500 dolara godišnje per kapita devedesetih godina", zaključuje Jovan Komšić.
Predsednički izbori u Srbiji trebalo bi da se održe na proleće 2017. godine. Rok za njihovo raspisivanje ističe za nepunih šest meseci.
Facebook Forum