Grčka vlada se čvrsto protivi oživljavanju pravila Evropske unije koje bi omogućilo prinudno vraćanje na teritoriju Grčke migranata koji su već prešli na teritorije drugih zemalja bloka.
Tema migracija je prioritetna tema na sastanku južnoevropskih lidera u Atini, među kojima je i italijanski premijer Mateo Renci, čija zemlja pored grčke predstavlja "kapiju Evropske unije".
Uoči razgovora, portparol grčke vlade zadužen za migracije odbacio je ideju oživljavanja takozvanog Dablinskog sporazuma koji omogućava ostalim članicama EU da potražioce azila vrati nazad u Grčku, prenosi AP.
"Država poput Grčke koja prihvata veliki broj migranata iz Turske, prihvata i veliki broj izbeglica praktično bez ikakve spoljne pomoći, ne možete da tražite da primi još veći broj migranata iz drugih zemalja - to bi bilo nečuveno" rekao je Đorđo Kiritsis.
Prema Dablinskom sporazumu, migranti moraju da zatraže azil u prvoj državi članici EU u koju su ušli. U najvećem broju slučajeva - to je Grčka.
Sada, Nemačka i predstavnici Evropske unije vrše pritisak da se oživi Dablinski sporazum kao i da Grčka "dostigne standarde Dablinskog sporazuma do kraja ove godine". U prvom pokušaju sprovođenja ovog sporazuma, Grčka nije dostigla standardizovani sistem za prihvat migranata.
Bred Blic, stručnjak za migracije i profesor medunarodnih odnosa na Univerzitetu u Britaniji, rekao je da slanje velikog broja azilanata nazad u Grčku povećava pritisak na sistem azila u zemlji kao i na njene kapacitete prijema.
"Ukoliko ne postoji efikasan način preraspodele širom EU, revidirani Dablin sistem će primorati izbeglice da se vrate u u države na spoljnoj granici EU, pre svega u Grčku, Italiju i malo manje u Španiju " rekao je Blic.
On je istakao da će to "obeshrabriti druge članice EU da prihvate veći broj migranata".
Kiritsis je zaključio da je Dablinski sporazum "praktično mrtav" i da je potrebno da se drastično revidira jer je kako je naveo, "7.000 ljudi spremno za preseljenje i čeka a članice EU ne rade ono šta bi trebalo da rade.
U Grčkoj je nakon zatvaranja granica Balkanskih zemalja zaglavljeno oko 60.000 izbeglica.
