Vizna liberalizacija je dobra vest za građane na severu Kosova jer ona garantuje slobodu kretanja i administrativno pojednostavljuje proceduru pribavljanja putne dokumentacije, ali ti isti građani već godinama su žrtve diskriminacije koju nad njima vrše Beograd, Priština i Brisel - i to mora da prestane, zaključak je debate “Vizna liberalizacija: kome trebaju vize”, koja je održana u Severnoj Mitrovici.
“Poseta građana opštinama, ne samo Severna Mitrovica već i šire, povećana je nakon odluke Evropske komisije da predloži Savetu ministara EU i Evropskom parlamentu da odobre Kosovu bezvizni režim”, rekla je šefica opštinske administracije opštine Severna Mitrovica Adrijana Hodžić.
Ona ističe da se u poslednjih nedelju dana povećao i broj zahteva za izdavanje ličnih karata – koja je preduslov za dobijanje pasoša. ”Ranije smo imali dvanaest aplikanata, sada je taj broj skočio na četrdeset”, kaže Hodžić.
Iako je to, kako su panelisti ocenili “najbolja politička odluka” doneta do sada, mnogo toga nije rešeno i tek će da pravi probleme ljudima koji će želeti da izvade biometrijski pasoš na Kosovu.
Aktivista civilnog društva Ljubiša Mijačić smatra da je uvođenje bezviznog režima povoljno pre svega iz ekonomskih razloga.” Ljudi su zainteresovani za bezvizni pasoš i ja motivišem svakoga ko ima uslova i razloga da ga nabavi, da to i učini”, kaže Mijačić ali naglašava da tu već postoje administrativne kočnice koje aljkav kosovki sistem ne samo da ne suzbija, već ih i podstiče.
“Ljudi koji su u braku sa osobom iz Srbije imaju problem da ostvare svoja prava. Ne znam kako će Kosovo prepoznati decu i supružnike od kojih jedan nije sa Kosova, to će biti problem”, ističe Mijačić.
Panelisti su se složili da bi trebalo pokrenuti pitanje odobrenja bezviznog režima za vlasnike pasoša izdatih u Koordinacionoj upravi u Beogradu a koji su uredbom iz 2009. kojom je Srbiji odobren bezvizni režim – izuzeti.
Programski direktor NVO Aktiv Milica Andrić potvrđuje da će najveći problem imati ljudi koji su nakon stupanja u bračni odnos, sa jedne strane postali građani Kosova i kao takvi pasoš dobijaju od Koordinacione uprave a sa druge strane, kosovski sistem taj brak sklopljen pred nadležnim organima republike Srbije ne prepoznaje i nemaju pravo na državljanstvo odnosno pasoš.
