Mediji u Srbiji: Legalizacija govora mržnje

Vređanje i prozivanje novinara na nacionalnoj osnovi u raznim novinama i sastavljanje spiskova nepodobnih medija i nevladinih organizacija od strane ekstremne desnice ponovo je deo svakodnevice u Srbiji. Dok neki smatraju da je u pitanju sloboda govora, dotle drugi iza ovih poteza vide samo nacionalističku propagandu.

Pre dva meseca aktivisti SNP Naši su objavili spisak, kako oni kažu, antisrpskih medija, a od nadležnih organa su tražili zabranu istih. Ovaj pokret tražio je zabranu zbog, kako su naveli, "opravdane sumnje da su finansirani prljavim novcem albanske i hrvatske mafije".

Nakon ovog spiska, u časopisu „Pečat“ objavljen je tekst u kom autor napada urednike Radio televizije Vojvodine. U tekstu pod nazivom "Di su naši TV novci" tvrdi se da su u rukovodstvu RTV-a "antisrpski jurišnici i osvedočeni srbomrsci", a potpisnik teksta Miodrag Zarković u spomenutom članku smatra da iza ove kuće takođe stoji „hrvatski lobi“, sve to zaključuje na osnovu „uvida u nacionalnu pripadnost većine rukovodilaca“.

Na meti raznih glasila bio je i predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine, Dinko Gruhonjić. On kaže da su pretnje postale intenzivne i da će se zbog toga NDNV obratiti i Vladi Srbije, ali i međunarodnim organizacijama i nekim ambasadama stranih država u Beogradu.

“Argumenti koji se koriste protiv mene su potpuno isti, uključujuči i tačku i zarez, istim argumentima koje je protiv mene koristio Nacionalni stroj 2007. godine, koji su pretili ne samo meni veći i mojoj porodici, mojoj maloletnoj deci. I čitav taj skup odvratnih argumenata je bio korišćen i 2007. godine“, objašnjava Gruhonjić.

Programska direktorica RTV-a Sanda Savić kaže da javni diskurs u medijima u mnogome podseća na situaciju u devedesetim godinama.

“Imam dosta asocijacija na devedesete, i mi koji smo bili svedoci tih događaja smo dosta i osetljivi, verovatno i više nego što je potrebno. Svako jutro meni, kao i verovatno većini, počne sa prelistavanjem dnevne štampe, i kad pročitam sve relevantne novine, onda zaista možete da zaključite da u Srbiji više nema ko da poludi, da smo se mi navikli na razne nenormalnosti, na nenormalne pojave, kao na nešto što je sasvim normalno”, smatra Savić.

Šefica Medijskog odeljenja OEBS-a, Dragana Nikolić-Solomon osudila je napade na novinare i naglašava da su slobodni mediji preduslov za demokratizaciju društva.

“Zašto je medijska strategija na kraju postala i jedan od uslova, i koji če imati veliki uticaj na konačnu odluku Evrope o pregovorima o članstvu Srbije (u Evropskoj uniji)? Zato što su slobodni mediji jedan neophodan ulsov demokratizacije društva, jedan način na koji građani mogu da utiču na političke procese”, rekla je Nikolić-Solomon.

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašin Obradović smatra da je u medijima na delu legalizacija govora mržnje.

“Promocija govora mržnje se vraća na velika vrata i to na dva nivoa: sa jedne strane imate prostačke, nasilničke poruke tih ekstremističkih organizacija. Drugi za mene lično zantno opasniji trend je takozvana intelektualizacija govora mržnje. On se odnosi na legalizovanje govora mržnje kroz fraze i floskule o tome kako su svi spiskovi isti, kako se zapravo radi o slobodi izražavanja”, naglašava Obradović.

Inače, prema izveštaju međunarodne organizacije za zaštitu novinara Reporteri bez granica (RSF) Srbija je u 2012. godini napredovala po slobodi medija i nalazi se na 63. mestu među 179 zemalja, ali i dalje postoje problemi kao i u drugim balkanskim zemljama.

"Nastavak zakonodavnih reformi doveo je do poboljšanja u Srbiji, ali ne treba zaboraviti da i dalje ostaju prepreke i stare navike koje i dalje štete nezavisnom novinarstvu", upozorava nevladina organizacija RSF.